Наша књижевност

424 _ Књижевност

сутрашње генерације, разборите, трезвене, неплачевне (али јуначки прекаљене у диспозицијама за доживљај тратичног), но исто -толико-и отрежњене од; многих. сплинова – трне туге“ прошлости, „способне да види ин разуме и. оно 3 шта се неће сама утапати — тај дух, чини ми се, почиње да веје и постаје приметан у п песмама ова- два младића. Јединство супротних- оријентација Вауде и Гостушког једне уметнички оријентационе тезе и њене -антитезе) изгледа да наговештава битне опречности нашег прелазног доба и можда битне црте нове епохе. Ока као да каже да није све тако болно и јадно као што се донедавпо чинило, нити да је све, тако Једноставно и безазлено. каошто се такође доне| чинило. __ 7 –

Међу. инструменталним делима, Варијације за клавир Василија Мокрањца сведоче о инвентивности младог човека у изналажењу хармонских и ритмичких промена које једној теми, у народном духу, омогућују носивост за врло. разноврсна расположења па и сасвим сложена, Боривоје Симић приказан је Сонатином која је изведена и на претходном концерту а Душан Трбојевић такође Сонатином, „ведром, прожетом свежином изврсно употребљаваних каденца спепифично националног, карактера. Виолинска два става Душана Радића са првог концерта поновљена су и овог вечера. На крају, приказана је клавирска соната Властимира Перичића, који и овим. солистичким делом потврђује знатну зрелосту владању не само широко развијеним формама но и у логичном повези-

вању ставова у сонатни циклус.

СА ЈЕДНОГ СИМФОНИСКОГ КОНЦЕРТА

На концерту Симфониског оркестра НР Србије, од 2 марта (поновљеном 5 марта), особиту занимљивост претстављало је дело Луцијана Шкерјанца на програму: Кончертино за клавир и гудачки оркестар. Пманисткиња Мелита Лорковић свирала је концертантни парт са финоћом, топлином и грацијом у којој јој код нас нико није раван: Свет маште и мишљења словеначког савременог мајстора је. сасвим личан, затворен у себе, неприступачан ма каквим сугести-

_ јама, упутствима, препорукама, осим тога изражаван језиком који је код нас

безмало осуђен као туђински или несавремен. Али у тишини личног преживљавања, и у изражајним манирима који се замста не дотичу фолклорног језика, Шкерјанц ствара искрено, са топлином коју не зачињава никаквим тенденцијама. Пребациван му је често: импресионизам. Но; да ли је запажена отмена повученост, ненаметљива самоћа овог аутора лирских акцената који су најинтимније доживљениг У овом делу уткан је у класичарски мелодиски цртеж, осећајни свет хармонија које упрошћено називамо романтичним, непретенциозно а са мајсторством које претставља виртуозитет музичке речитости и сликовитости.

Мелита Лорковић свирала је овог вечера и Бетовенов Г-дур концерт. Изванредно га је дала, лирично без компромиса, какав он и јесте.

Под управом Крешимира Барановића оркестар је дао и Брукнерову Ес-дур

"симфонију, четврту. Грандиозно и доброћудно здружују се у овом нанвно-