Наша књижевност

558 _ ____ _____ Књижевност

Прво је глас таман, без наде, готово очајан, као да је прошла

љубав, а гонџе преминуло, али после затрепти бурно, кроз бол

се прбкрада радост што та говше чека, док 5 не преватце, не освоји. брза и кликтава песма:

= "век

Ај, да ми ЈЕ гонџце моје, ЊЕ да јој пијем медна уста, Е _авај. од акшама па све до сабаха.

= Ај, да ми је гонџе моје,

_ да јој гризем бело грло, = ааај. : На =

од акшлама па све 0 сабеаа. =

Разлеже се песма кроз махалу; буди печал, жал, радост, како у кога, али ретко коме да ништа не казује. Чак и стари

- прота коме је: отврдло срце -од старости и од запевки и нарицања

ма гробљу, сети се младих дана кад је и он овако подноћ певао, па уздахне и увек исту похвалу каже: = А, Данило поје... Мераклија, високо поје.

У кнезу Илији та песма би још више појачала његову сету и осећање које га одавно већ, још од младости, прати, и јавља се понекад, обично после добре песме или добра вина: да је све ово, и Крајина, и имање, и кнештво, и сав живот, само сан који ће проћи и расплинути се зачас, ни у шта. И увек му излази једна иста слика: једном, тек се замомчио, на дереглији, пловио

_ је Дунавом у сутонској тишини, а докле око допире пустош, ни

живе душе. И одједном на обали девојка! Блесњуше јој очи,

· задржатте се на њему, момче се прену, као да га озари нека

силна светлост, али ње некуд у шитрасжју неста и само се чуло како Дунав тихо пљуска око дереглије. И опет тишина и пустош.

·" Па и кад би затим легао у постељу, као увек отсутан, замиттљен, док.би се Дона прибијала, куткала уз њега и тражила милоште, он је у мраку и даље пловио поред обале на којој је стојала она сељанчица. А и Дона је место његовог бајатог, мало увелог лицаги плупроких бркова, пожутелих од многог пушења, које у тами није видела, замишљала момка, наусница тек нагарених "танким, меким брцима, налик Данилу. И од оне песме, као неки одјек, трат, нешто је у њој треперило од грла до табана и час по час А Пацо јој слатки 18

1 5 Божидар КОВАЧЕВИЋ

(Одломак)