Наша књижевност

и Цу

560 7 ____________________- Књижевност |

само против Кочића и Кондића, јер је Јово Поповић умро пре тога, 7 септембра 1907. Оптужене је бранио по одлуци суда судија Др

Миливоје Симић, а расправа је била тајна. Могли су присуствовати

само по тројица грађана, које именује оптужени. Кочић није хтео никога именовати, а Кондић је за себе именовао. Уочи саме расправе оба оптуженика били су ухапшени и на ра-

· справу су доведени из Црне к у ће под јаком војничком стражом.

___На тој расправи осуђени су по 6 месеци тамнице и задржани у затвору. Један од кључара у Црној кући био је тада Србин Јово Бијелић, који им је у свему ишао на руку. По њему сам им слао књиге на читање. - —

Против њихова хашшења протестовали су код министра Буријана народни претставници који су били бирани у Српску народну организацију. На то је министар Буријан наредио да се према њима блаже поступа па су били привремено пуштени из затвора, док Врховни суд не донесе коначно решење. Међутим, државни тужилац је“против њих поднео нову тужбу ради даљних заплењених чланака у Отапбини, па им је било суђење 6 децембра 1907. Опет их је бранио судија Симић. Овога пута су осуђени по 9 месеци тамвице, али ми је урачунат и истражни затвор од два месеца. Врховни _ суд је ову казну повисио“ а ону од 6 месеци снизио на 4 месеца, па

„ је Кочићу одмерио казну од 15 месеци, а Кондићу од годину дана.

Крајем јануара 1908 пресуда је постала правомоћна, па су оба-наступила казну у Црној кући 22 фебруара 1908, одакле су мало касније одведени, Кочић у Тузлу, у затвор Т. зв. „сизфосфа ћопезја“, | а Кондић у централни затвор у Зеници,, јер није имао права на „сизјофа ћопезја“, па је тамо оболео од туберкулозе и кад је после. анексије пуштен, умро је у Бијељини 20 јула 1909.

Кочић је одведен у Тузлу 27 марта 1908. У писму жени од 9 априла 1908 он се опширно јавља из Тузле и казује како је тешко путовао, јер му неувиђавна стража није дала у путу ни јести ни пушити. А тузлански затвор т. зВ. „сизјоф% ћопеоја“, учинио је на њега. много тежи утисак него бањолучка Црна кућа» Пише да | је цело време под кључем осим један сат пре подне и један посте подне, када га пуштају у двориште на шетњу, али му не дају пи с ким разговарати, а кључар је непрестано У његовој близини + стално пази на њега, То га нарочито нервира. Соба му је врло рђава и прљава, па се због свега два пута жалио и тражио да га врате у Бању Луку у Црњу кућу, која му је, каже, тако обична, као своја рођена кућа, према овој тузланској. У Тузли је био увек сам, а није имао ни књига за читање, па му је било врло досадно и тешко. . Стога пише жени да замоли књижара 'Угреновића да му пошаље. ХМ! коло Српске књижевне задруге, у коме су изашле и његове приповетке. Нада се да ће читањем бар мало заборавити на ону самоћу и чамотињу која га убија душевно, па не може ништа П4сати. То га много боли. А други јој пут пише: „Право да ти кажем, ја сам чисто отупио и огрубио у овој пустој и црној самоћи. Готово

;

~