Наша књижевност

ПЦ

____ ОДЛУКА _

Ноћас морам некако остати у логору.

Сада радим у ноћној смеши, у назтивихту. Ноћни рад је тежи од дневног, а мени је четрнаеста година. Август је, али ноћи у северној Немачкој су хладне. Можда ми се то само чини, можда. бих - пре две године у преврелим војвођанским августовским ноћима, када сам се немирно вртео у сну, желео баш такве свежине. Али тамо сам имао на избор и вунено ћебе, и јортан и мантил ,„Тивар“, "а сада ништа од тога. Бис сам паметно дете, и већ сам знао раз= ложно да мислим — шре нето што су ме довели овамо. За ових десет месеци сам остарео бар за десет година, и искуснији сам за толико, али више не знам да размишљам разложно. Чини ми се да устиште витие и не умем да мислим. Моје су мисли самосталне и без моје воље плешту своје чудно, ситно колд. Ја још нисам научио да плешем и сада је вероватно да никада и нећу ПИ. Убиће ме а да никада у животу нисам плесао.

Ускоро ће дежурни стражар ударати у штину која виси испред улаза логора. Онда ћемо се постројити и примити доручак. Нахт·" ттихт прима доручак у четири сата поподне. У пет се полази на рад. У шест преузимамо рад од дневне смене. Затим долази ноћ. Понекад утрну светла, два пута узастопно кратко, трећи пут остаје мрак. Онда у трчећем кораку, кроз таму, морамо да бежимо из фабрике, јер је то знак да ће ускоро заурлати-сирене. Ја сам 602. Био сам код куће размаркено дете и никада нисам ходао бос, чалс сам на плажи носио тумене патике. Трчимо ттреко отпадака. од твожђа, струтотине, старих ексера, шљунка и трња. Ако ваздушни напад дуго траје барем се одморимо на ливади испред прада. За време напада су и стражари некако мекши, дозвољавају чак и да спавамо. То је добро, јер ми из (ноћне смене никада не ставамо. У логору се преко дана не може спавати, сваких неколико сати је преглед бараке, или чишћење, или омотра, или истовар изненада стиглог материјашта. Пн Еаеа смена преко ноћи ипак спава неколико сати, ми тако ретко спавамо. За време ваздушног ајшеда, док снопови рефлектора крстаре црним небом, мукло лаје противавионска артиљерија и тешко мумлање енглеских авиона трети над нама, налазимо једино време за одмор. Нема више ни страха од бомби, ни радости штто савезници туку Немачку, само да нам је спавати.