Наша књижевност

568 5 = = _ _______ __ = __ Књижевност

Без сирене је ноћ дужа од вечности. Пре нето што сам научио да читам времб из звезда било је страшно. Лопата ми јеи празна била претешка; а дизао сам је пуну без престанка. Ако неко стане, пада ударац. И стражари су на почетку били невични свом послу, ударали су и кундаком. Гада би ударени -падали и не би могли

"брзо да устану. Код нас је правило да се пали удара док не скочи.

_ приближиће јутро у које ће мене тако понети за руке и ноге. Ја Или пок ударци не постану сувишни, јер је трупло постало ствар која се више никада неће дићи сама. Када буде свитало, четири сапатника понеће на крају колоне леш. Ја сам се брзо извештио што ја уопште могу да издротим, и знам: сваки напор преко тога у сакривању иза леђа других када командант страже бира. носаче, јер се они не смењују на путу. Дванаест сати рада је више него не размишљам много о том јутру, али знам да ће оно доби. -

Ношења лешева ипак није било пријатно управи фабрике.

Ститло је наређење стражарима да на раду по могућству не треба

да буде мртвих. Од тада су почели да нас бију електричним каблавима. Ти каблови леже овде на све стране. сФрабрика је већ не· колико пута бомбардована и у пострадалим, полупорушеним оделењима могу се наћи и оттапи каблова. Око сплета бакајонтих жица; и прве изолационе тканине је танки слој олова и преко њега гума.

Ударци су несносни, задају најоштрији бол, али нилаца не оду-=. зимају свест. Ако бол неког и обори на земљу, бол следећих уда-.

раца опет ће га дићи. - - - У Време пролази. Полако. Тело се нагиње са лопатом. Све боли од умора, то је сталан, туп бол који се ипак лакше подноси од уједа кабла. - о = а "И пролазе вечности. |. -

И чини се, ускоро већ мора да сване. Ускоро ће стићи дневна.

смена. И март: у логор. И смотра са шребројавањем — апел. И мода ће изузетно бити миран дан, као онај пре две недеље, и моћи ћу бар шест сати да спавам. Умор је тежи и од глади. И онда би се неко охрабрио, мислећи да га само још којих четврт сата одваја од сванућа и усудио се да запита по изгледу најдоброћуднијег стражара колико има сати. 0 И одговор би био: - о „Прошло је већ пола једанаест. и "_ Шостепено сам научио да по положају звезда и месеца знам колико је сати. Најсигурнији осланац су за то велика кола. Увече · руда стрчи скоро окомито увис. Постепено се спушта тако да је "у поноћ водоравна. До заре се сагиба сасвим према земљи. Сада, ако само није облачно, скоро сасвим тачно знам које је време. То је боље. Ноћ није постала краћа, али се не заваравам да је смена при крају кад је тек почела. Нема разочарања, а 'и разочарање је страштније од сталног бола. _ 5 -

Затворенике који су изгубили сваку вољу "за самоодржање код нас називају музулманима. Код таквих је жеља за одмором -