Наша књижевност

Архилох - о ПН 58:

тактици, фаланзи, они се заједно боре с племићима. Како је овај принцип уско везан с другим принципом да вршење војничке дужности условљава и политичка права, природно је да се као нужана последица војничке демократизашије појављује и политичка демократизација. Они који бију битке морају да учествују и у политичким правима. Успон пучана у војеци условљава њихов успон у држави, а тиме и постанак и развитак племићкио-прађан· ске државе, грађанске државе у политичко-сопијашном смислу. С губљењем свог преимућственог положаја у војсци племићи губе свој преимућетвени положај и у вођењу државних послова, и с0олидарност ратника замењује се солидарношћу у градској држави. Отуда је диститтинована хоплитеска војска која се сама стара за -своју опрему главни носилац борбе против племства.

Али се појављују и друти чиниоци који тек омогућавају испољавање војно-техничкот мотива. Такав чинилац је и пораст становништва, и народна маса постаје свесна значаја и своје снате не само на основу вршења својих војничких дужности нето и на основу своје многобројности. Све јачи развитак просвете уоп-

· ттте захватио је и народну масу. Колико се народна маса која улази у борбу против племства развила у интелектуалном потледу, показују личности из њене средине: Хесиод, Калин, Архилох; певач и песник у УП-ом“и М]-ом веку јесте демиург; хеленеско песништво родило се у крилу неплемићког друштва, као што у западњачком Средњем веку носиоци духовног живота свога времена нису били витезови. Грађанство које се у граду намножило све је више долазило (до самосталности, па зато није хтело да трши племићке неправде и насиља.

Борба народне масе против племства појављује се у то ЛЕ НИ свугде као борба потлаченог земљорадника

с малим имањем против земљорадника с великим имањем и зе"мљовласника с великим шоседом. Широку и најштиру народну масу чине економски упропашћени сељаци, који су своје имање или имање својих предака више или мање изтубили. Специфично хеленски пролетери и у то доба, бишти су политички декласовани земљорадници . „оји су изгубили свој посед, и зато се класна борба од почетка појављује кајо борба. племства против сељака као дужника и оних којима је због дуга одузето имање. Плем- · ство се према задуженом сељаштву понаша као поверилац, те ће се интереси дужника и голих потрошача и доцније појављивати као исходиште класних борби.

Борбу народне масе изазвали су у првом реду економски разлози: народ је тражио нову поделу земљишта _ (смабиодброс уђе Ата. Везр. Абћ. 1, 2: РлЕ 501 13) и опраштање дугова, а преко тота укидање птлемаићикигх привилегија и признање једнакости пред законом. Поред те једнакости треба да се из"врши и економско и социјално изједначење народне масе с плем= ством, јер тек то може да ОДИ птОЈтИПзИ КУ Под о ол Хелен=