Наша књижевност

582 о 5 — = - = - Књижевност

ски пролетаријат баш у бунама МЏеот и МЕог века носи претежно аграрно обележје. Подјармљено и новим војним дужностима још више него раније економски притешњено сељаштво, удружено с пролетаријатом без имовине, био је главни носилац борбе против племићке класе.

Кад је извојевала да се погиште обугчај но право и да се донесу закони, народна маса прегла је да у свеје руке задобије и политичку власт. Где би дошело до Мирне потодбе, била је изабрана“ непристрасна личност, коју су обе странке поштовале и у њу се уздале. Такву човеку поверен је зедатак да државу изновице уреди и уклони друштвене и политичке невоље. Овакав човек, звао се есимнет (сору ес = судија). Биран је на неко време или само за неки посао, и чим би рок изминуо, или посао био завршен, престала би и његова власт. Ксимнети беху, на пример, Залеук у Локрима, Херанда у Катани, Питак у Мит лени, па Драконт и Солон у атини. Племеству није остајало ништа друто него или да посматра како се оно растањује склапањем породичних веза с богатим грађанством и напослетку нестаје под неодољивим точковима новота поретка или да се одлучно прилатођује духу новог времена и да можда још узима на се часну и блатословену улогу посредника, између зараћених класа. Нов поредак основан је у тешким уставним борбама, у којима су са= мосвест јаких личности и снага народне масе добивале више снаге и јасноће. Страст којом су те борбе вођене огледа се у поезији

ондашњих лиричара, Архилоха и Алкеја, Солона и Теогнида-

У атмосфери таквих шрилика обогатио се и продубио цео

изглед живота, развио се нов тип чавека, затим слободнији 20=.

цијални односи и реалнији поглед на свет и живот. Нова књижевност је одрасжај и огледало нових прилика. Хомер је давна прошлост, свет маште, а Хесиод жива слика живота и невоља свога времена. У Хесиодовој Теогонији "песничка воља за приповедање удружује се с истицањем методичког знања и рапионалне диференцијације; у Џословима и данима излажу се поуке за садашшњи живот. То је знак промене која ће бивати све очевиднија. Из БУти самопотврђивања нових друштвених слојева ра: звијала се самосвест појединаца и скупина: свесни својих сопствених права и своје. самосталне вредности, они су гледали да тим правима и тој вредности трибаве важење у свим правцима. Сазрели у тешкоћама трактичкога живота, јаки и обдарени појединци осећали су потребу и да изразе оно што су доживели и осетили, па се трудили да своје исповести уметнички уобличе, тако да их могу предавати и изирим круговима и позитивно утицати на развитак њихова унутраштњег живота. Док су епски песници ронили у давну роштлост, те се чини да немају никакве везе са савременом стварношћу, нови песнишпи остављају начин објективитог етокот три_ чања и баве се животом свога времена, јер му он доноси нову