Наша књижевност
|
266 ____-__ | ____-___ - -—___ Књижевност
Отац Архилохов припадао је угледној свештеничкој породици |
„која је на Пару неговала од старина знаменити култ богињи
Деметри. · Мајка. Архилохова била је Енипа, Телесиклова робиња (Стијаз, Его. 44 је). Сам Архилох цветао је око год. 658. Он је, дакле, најстарији“ познати не само хеленски него, у исти. мах, и европски лиричар. На време свог живота указује сам месних својим алузијама на колонизацију Сиракусе која пада у тод. 784 (Аћеп. ТУ 167 а), на Гига, краља Лидије и оснивача
династије Мермнада, који је владао од год. 685 до 650 (шта. 22 2
на заузеће. Магнесије да Кимерана око год. 656 (15. 19) и, најзад, на један небески догађај свога времена у одломку. 47. Тај Сон У преводу, гласи:
Све очекуј, све се може збити, немој клети се нема чуда, откад оно Диве, отац олимпски, усред бела. дана застре сјајне луче сунчеве, ~.
· дрну створи ноћ, а људе бледи спопаде ти страх. Свему надај се отада, све изгледат може свет. Нек се нико од вас чудом не чуди кад види то, ма се и за слану пашу горска дивљач мењала са делфином, дражи јој од копна морски вал, док делфини пливају по пашњацима планинским.
То застирање сјајних луча сунчевих и стварање црне ноћи јесте тотално помрачење сунца, које се догодило 5 заттрила 649 год. како је то израчунао бечки астроном Ополпцеђр.“
Као Алкеју и Теогнилу, и Архилоху је друштвени развитак наменио немиран буран живот, пун борби и невоља, па се и на њета могу шрименити Гетеове речи: „Ловоров венац је, ма где се појавио, више знак патње но среће“. Али док су она двојица окусили од племићког. живота и борили се за интересе своје класе, Архилох, као пролетер, луталица и ратнички најамник рвао се за одржање голог опстанка, па је, прекаљен тешким искуствима, стекао озбиљније схватање живота, слободно од кла-
_ сних шредрасуда.
|
2
2 Фрагменти Архилохови наводе се према Е. Реећ] Апећ, ДЕ Е
– Глраае 1923, а где се наводе по Вегок-у (Роебае фуг. Ог- 11, 1905) стављено
је после броја фрагмента слово В. 8 Н. бебег Паз Хешђајфег дез бусез, Кћеп. М. 30 (1875), 254 5;
„Гећтапп-Наоре КЕ УП (1911), 1961.
га 0) упаду Кимерана Кећтапп-Нацре КЕ Х1 (1922) 897 55, нарочито 419 5
5 Орројхег Мофе пђег ејпе уоп Агсћу. егмаћпфе Зоппе Ка пзфегп 5, О; -ђег. 4. 'Маепег АКад., та .-пафцту. Лазе 56 (1882), "ро. 790 55; упор. и В. 5ећмајт А Его т. Џишета» бег епе уош Атећ... егмаћп(фе Зоппеп тв, 1648. 57 (1889), ре. 763 55; Сапге! Зресте ет Капоп. дет 5опљпеп- ппа Мопа побегајазе, Вегп 1899, 167 55: Е. Воп Рпзфегпј бебе КЕ ИЕ (70) 9558.
а Ра ара