Наша књижевност

Архилох - ________ И

И на ет у рођене су политичке борбе између племића и пу- чана. (Ете-=и 63, 69, 70). У тим борбама песник је изгубио имање, и горка немаштина, коју ће осећати и Алкеј и Теогнид и Хитонакт, приморала га је да је оставио завичај (Шт5. 53) и преселио се на острво Тас, где је мислио да ће рехабилитовати не само свој положај него и славу и имовно стање своје куће. Разлог за избор тога острва беху с једне-стране старе везе његове куће стим острвом, а с друге стране златни рудници, од којих су Гаштани још у М-ом веку имали велике приходе (Негодој. МЕ 46), и зато се ита могао надати да ће Ту моћи засновати бољи живот, али није нашао среће. Ташани, у чију је војску и он ступио, војеваи су против трачког прастановништва на острву, али без успеха. "Они су тежили да задобију власт и над трачком обаштом, где је такође било златних рудника и одлично успевала лоза. Том шриликом долазити су у сукоб не само са тамошњим становништгвом, “на пример Сајанима, нето и са ранијим хеленеким насељима. " Они су се већ тада простирали на исток толико да су се са ста= новницима Маронеје отимали о власт над градом Стримом под брдом Исмаром (тв. 146 В), која је била пуна красних винограда, и која је и доцније, у време Переијско-хеленских ратова, обележавана као ташки град (Нетод. УП 108). Осим тота и у граду Тасу зацело је било политичких немира, па се песник потсмевао појединим Ташанима и тиме изазвао против себе њихово непријатељство (Ле! Мат. . Х 13). Он се морао, најзад, при· латсдити приликама у граду Тасу, где се, да невоља буде већа, слила немаштина целе Хеладе (1тБ. 54; упор. и 1 129 ВБ) Само со -

= Ко хрбат магарчев у дивљу шуму обрасло и кочи се: - ту нема краја лепа, мила, дражесна #'о онај што је око воде Сириде (те. 18).

Такве. прилике нагнале су Архилоха да“-остави Тас, па дасе у различним хеленским државама наима у војничку службу. Он претставља најдохватлљивији ТИТ ОНОТ 1 многобројнотг лутатичкот пролетаријата који је, додуше, "слобода али је, разликујући се ·" од сељака и пастира, с имањем изгубио и родну груду. Такав пролетаријат најпре се види у хеленској колонизатији, али нигде није толико уочљив као код оних професионалних ратника из Ми- · лета, који се као скитнице и плаћени војници потуцају по. Епишту и, напослетку, поново стичу имање у Наукратији. На своју најамничку службу Архилох запело указује у одломку 40: „И назваће ме најамником, као Каранина“. Да се он као такав налазио на острву Еубеји, указује фрт. 8. Између Халкиде и Еретрије, двају градова на том острву, вођена је за лелантоку плодну рав= нипу дуготрајна борба, 56 је завршена око средине УП-ог века У корист Халкиде (Тћис, 1 15,8). Бо тај. лелантски рат вођен је 9 А

Ка