Наша књижевност

Архилох __ _____ — _ 591

То желео бих видети. Та кривду учини ми, згази заклетву, — а пре ми беше пријатељ!

АКО А рттлока ко увреди, он се уме осветити, као што сам каже у свом Отону (Ега. 66): -

5 Једно умем, а то крупно је: - > : својим злотворима жао за срамоту враћати. == =

Док Хомер воли енкомијастично обрађивање ствари, Архилох кори и потемева се (Ојо Сале. Ог. 38, 115 Егар.), понекад без: икакве уздржљивости (ра=и 15, 55 34. 72), али он штротивнике. _ никад не извргава рутлу ради пакосна подрупивања, него из пле- · мените побуде, и њетови критички јамби садрже јаке нормативне ел __- е, који тревазитазе жеститу скоштич и прохтева. —

Што се тиче елегија, „ријеч је у њима свагда ттритслтад=

на; ту нема никаквих испуњака), впипсавите непотребних понавља - и тка (као кадшто код Тиртеја); фраза је свагда окретна, живахна и занимљива, природна и неочекивана. Ништа. није елегантније“

од елетичког дистиха Архилохова с његовим пресјецима» једини

је Солон тако елепантан, али слађи: трема њему је Тиртеј једно- | личан, а Теопнид уза сву силу тотово укочен. -

Ако, можда, и није био велик човек, Архилох је био велик а песник; као и Франсоа Вијон, такође екитница, који ће имати

луду крв, али безазлену душу и онда кад буде упадао у најгоре < друштво, и Архилох је, пустолов, најамник и подругљивац, поред свих препона које су сметали пуном развитку његова талента,

ипак у пуној мери постигао оно што се сматра за највећу срећу | _људску: поправио од себе личност. =

~ - - з са

АнрихомЕРСки ОВАВ = __

Као песник Архилох је често ученик Хомеров. Хомерска схватања, на пример:

Ал од плача опет и ридања престати знаде, · · јер“ је људима срце судбина стрпљиво дала о (Ил. ХУМ 19) -

или Е Е | И!

Јер је онаква воља у људиу поземљара._ какав је дан што отац и људи и богова пошље 8 А, Мусић Повјест грчке књижевности, 1, Загреб 1893, стр. 184. “ с