Наша књижевност

_ ране. Каквим је бодљив

|

Књижевност

Печен у копљу ми хлеб, у копљу ми исмарско- вино, = коље је потпорањ мој кад год подигнем врч. Најранију слику и ратника и певача у исти мах налазимо у Илијади, где Ахилеј „срце весели певајући славу јунака“ 1Х. 186—191). Као за Ахилеја, тако-и за Архилоха важе Алкманове речи: „Лепо китарање не уступа мачу“ (ето. 100 0). Слику и. прилику свог бурног живота Архилох налази у цврчку, који још · "витме пврчи кад је ухваћен за крило (12. 148 В). Он је први лиричар који нема намере да својим песмама само поправља и-поучава, него открива пред нама целу душу, цео свој живот, да би "се таквим исповестима. ослободио ол преобиљља. својих чувстава. (Оно чиме се тако високо уздигао и чиме се највише трочуо јесте безобзирна снага којом је своју личност наметнуо и поезију употребио као оружје. · – ______ – Његове песме, пуне страсти, љубави, љутине, мржње, патње, туге и одрицања, припадају свима врстама лирике. он је тевао елегије, химне, епиграме, зли је највећу славу стекао својим „гујиним јадом аротленим“ јамбима и еподама, у којима удара -у свакојаке жице, нарочито у подрутивање, у коме се понекад спушта до најбестидније простоте, али "никада не-остаје тенденциозан и једноличан.. Архилох се не подругује зато што хоће да се подругује; њетово подрутивање извире из чисте душе, која може да се не подругује увек и да понекад исказује и најблакородније моралне идеје. Оснивач јампске, т.ј. сатиричке, критике у Хелена, он“ је постао и њен тиш: у Кратиновој комедији Архилоси устаје · цео хор Архилоха против искварених Атињана, а Алексид, поред -Антифана најзнатнији и најплоднији песник Средње комедије, написао је комедију Архилох. Док друти лиричари упореју себе са свакојаким птицама, Архилох упоређује себе с језлом (Ега. 108), који се савија и непријатељу прети бодљикама. Жетове бодљике понекад су само огреботине, а понекад и смртне им бичевима птибао свог несуђеног таста, већ је речено. Али и пријатеље којима је.некад при доброј вољи. посвећивао своје песме, прототио је оштрим порутама када су се од њега отуђијти, као што показује овај еподски одломак о невер-. ном другу (Ета. 79): 7

Од љуте зиме смрзнула и гола кукмасти с весељем Трачани 55 у Салмидесу нашли га! Сву силу јада онде он подносио. 5 • од ропског хлеба живећи! у Оборио га удар бурних валова_ и покрила га халуга, а зубма цвокото ко пас и немоћан - – на устма лежсо поваљен 5 гле бесан талас удара о брегове!