Наша књижевност

Архилох ___ а 1 — = 595

Нека га! Неће га- доћи већ воља да би се са мном Е - оглед'о када је и сад из пропасти побего радо.

Него колико: вредим и рукама, нотама својим "и још снагом, нећу да узмичем нимало никуд, = "него ћу кроз војску ићи; а мислим, ни један Тројанад = 5 неће се више веселит на оружје који ми дође.

- ____ (тла хе 340 50 360 3)

Међутим, кад се ствар дубље посматра, без класних предрасуда и

конвенција, Архилохов случај је овакав. Спартанска доктрина о јунаштву, која учи да се из борбе треба вратити са штитом или

на штиту, за Архилоха је илузија коју он дрско и весело пока- ·

зујеу правој боји. Живот је за њега драгоценији од штита, који уствари није ништа друто но комад уштављене воловске коже обложене слојем блистава метала. А и они који носе штит нису друго нето само људи, те отуда и јунаштво има своје границе, и част штита није апсолутна, него релативна. Али зато песник

није бескрупулозан индивидуалист, ни чист субјективист, а ни.

кукавица, јер „тако говорити о свом -кукавичлуку могу езмо хра=бри људи. Несумњиво је да је он побегао са својим побеђеним одредом, али се не стиди признати да се морао повући пред надмоћном силом. “-- Као Хомер, Калин и Тиртеј, и он пева о рату,

али му Био епску величанственост тиме што га опева кас.

ратник у најамнумчкој служби. Он не опева оно око чега се рал“ води, ти како се ратничком храброшћу може нешто постићи, него пева о беди и непостојаности ратничко-најамничкот живота. У тој беди и несигурности ан је имао триштике да дубље загледа у суштину и сурову стварност живота и да позна релативност части везане за сругжје. Тиме се, може неко рећи, растура социјална функција коју истиче ратничка песма Калинова и Тиртејева. Међутим, Архилох се не служи песмом за то да развија ратничку врлину, него да црта невоље које доноси сурови ратнички живот. Његово комично разбијање строге племићко-херојске норме појављује се као најраније цвеће испод леда тврдих окова племићко-витештке конвенције и сталешке части: оно наговешћује доцнију револупију етичкога мишљења коју ће изазвати Софи– стика својим захтевом да праву и једино оправдану норму понашања треба налазити не у ауторитету класних конвенција и сна= зи класних традиција, нето у законима. природе. Архилохово: схватање релативности части израсло је из дијалектичке подлоте историјски неминовногт рађања и уништавања класних илузија.

ПИР Новосадскин у зборнику Историнл греческо И литератур, под редакцисви С. И. обола всколе еге., том |, Москва—Ленинград. 1946, _ стр. 214. + : -