Наша књижевност

594 5 - _ -_ Књижевност

“ Нехомерека је у Архилоха и супротност привида и бића, спољашњег сјаја и унутрашње вредности. Томе облику“ сутротности нема паралела у Хомера. Ваљана официра замишља себи Архилох овако (#15. 60): _-_

— · За стратега не марим кракача и дугајлију,. = 5 ~ _ што се гизда солуфима, браду мије, личи се, Е човечуљка волим ма и криве ноге имао, = = ал нек има крепке кораке и срце јуначко. Киздаву војсковођи, кога баш: његова висина и елетанција чине __ неспособним, јер му дуге ноге служе само за то да с писпришта | "може побећи, Архилох шротивставља мала али храбра човека, - - човечуљка али велика јунака, спољашњој блиставости унутрах | њу вредност | ___ – - : (С таквим разголићавањем херојских илузија племићке класе у вези је и Архилохово заузимање става према јавном мишљењу као одреднику добра -и зла гласа, поштовања и осуде, славе и срамоте. Песникова. буна против неусловљена важења традиционалних норми, окрусжена светлошћу праскозорја и револуционарним пожичтима рођене самосве= сти, развија заставу разума и здраве памети, јасне логичности и · слободне природности. Та буна“је израз промењена схватања 0 омом што доликује и оном што не приличи, одјек оправданог _ протеста против богова јавнога мнења и моћи традиције. Док '" етика хомерске властеле наглашава чување славнот имена и респект шред јавним.мнењем као пред неком вишом моћи (вид. Ил. [УМ 169—182, МИ 148—150, 1 458—461, ХИ 8391, ХХП 504—305, ХИТ 575 —580, Одис== > ТУ 239, ХМ 15, ХОХ 524—527, Х 39—40, ХХП 324—329, ХХТУ 201—202), наш антиаристократски пркосник веома је самосталан у односу према нојмама старог друштвеног поретка. који је као највишу инстанцију суда 0 чо_ вековој вредности сматрао јавно мишљење: :

1

- 7 „Есимиде, ако би човек хтео да води рачуна о томе шта ће казати свет, онда нико не би имао много. пријатности од овога света“. (То. 9). На стварање таква суда и на озбиљну борбу за нову норму нису утицали само хедонистички разлози него и дубоко познавање 8 =људске природе, која често не може дисати у атмосфери високог морала. Калин и Тиртеј истичу како цела држава исказује Е поштавање заслушсним покојнишима, али |

5: "

„у ових грађана — каже Архилох (о. 64) — нико после смрти не

ужива поштовање ни част. Више трчимо за милошћу живих докле год 51 живимо, а мртви увек пролазе зло". 5 5

Песник мисли на незахвалност извесног непостојанот света што 7 показује и #15. 68, у коме се хомерско сазнање о људској непро-