Наша књижевност
Архилох.
)
_Архилохову опису женске лепоте.
)
менљивости (Одис ХМШ 136—837) преноси у стварност непо= средне садашњости. Тај свет се не пење на висине правде, моралности и љубави, и он се, после смрти јаких људи, извлачи из својих мишијих рупа и великот покојника обасипа свакојавим шогрдама. И поред најјачег наглашавања. сопствене личности, Архилох није безначелан: он, на кога ће се доцније угледати Солон
(Рта. 501. 21), гади се на такав поступек и одбацује поруту над —
мртвим непријатељима:
„Није племенито ружити покојне људе“ (те. 65). И
1
_ БПИСИВАЊЕ ЖЕНСКЕ ЛЕПОТЕ И ИЗРАЖАВАЊЕ ЉУБАВИ
– Да = и = Осећање нововремскогт индивидуалног човека огледа се и У Као што прихватање нових музичких инструмената и ри= тамеких облика изазива развитак лирике, тако и примена нових уметничких средстава. унаштређује и развитак ликовних уметно=
сети. Обележавање женске лепоте у њој још се сасвим ограни-
чава на косметичке појединости, као што то показује на Делу вађена фитура Никандре с Макса, а тако поступа и "Архилох. У његову описивању женске лепоте већ се огледају демократске тенденције њетова времена. Хомер као описивач родовске властеле није се смео заносити за лепотом властелинских лепотица, жена својих господара, ни ивтимније и подробније описизвати делове њихових тела, јер је знао шта се и како се ума товорити о тим женама. Док Хомер не улази у све појединости, у сва нарочита обележја лепоте, него карактеристичним епитетима, на пример „лепокоса“,.,сребронога“, „белорука“, „ругкопрста“ и т. д., хладно и мирно истиче само дно што је битно“на ликовима небеских и земаљских аристократских жена, Архилох у опису Необуле даје топлија и подробнија запажања. То није елеменат старинског стила, као што налази Н. Егапке!“, нето израз сентименталног удубљивања у слику женске љушкости. Архилох сабира хомерске елементе лепоте, али тако да они неће слабити утисак што ће га опис изазивати, па из великог света хомерских богиња и земаљских племкиња
преноси у реалну област своје садаштњиности (тр-и 25 и 26), тако.
да се у њета већ појављује оно песничко осећање јединства између топлог тела у жене и њена одела и накита. | 1
~ =
с У па 23 = по = осе 2 БН Бепке! Бапе 5 ејгепћеј| дЧег гибогтеск. Ебетајцит, (068. Масћистеп 1924, 79 5. -
8 = и.