Наша књижевност

ЕМ

- 596 = 0 ј — - Књижевност

= Ј

У руци имала је стручак од мрче

и ружу, красан цветак, па се смешкала. А курјуци -

рамена јој и плећи засењивали. - = ; Коса јој и недра сва.

мурисаху, == и старац би се занео. --

Врхунац у том отису женске лепоте чини последњи стих, где се приказује изванредно. моћан утисак што га лепота изазива: Очевидно је да је песнику пред очима лебдео Хомер са својим цртањем утиска који оставља демонска лепота Хеленина. Кад тројанске седе старешине, око Пријама на кули, угледају Хе-

лену где им прилази, тада и њима, разумним старцима, заигра срце у грудима, те они за тренут заборављају све горке невоље десетогодишњег рата, који је она изазвала. кобним блеском својих телесних дражи П 154—8): и -

Када и нау стене где на кулу пење се њима, | __ један другоме тихо проговори крилате речи: „Замерке нема Тројанцу ни назувчару Ахејцу што због овакве жене већ одавно подносе јаде! ' ~ = Лицем она веома на бесмртне богиње личи!“ ~

Оно што песник Илијаде каже на уста тројанских стараца то Архилох каже сам, а тиме што хомерско приказивање утиска лепоте везује за Необулина мирисна недра и цео опис прелива топлотом својих осећања, он разбија оквир конненционајне епске "деценције, и груди» ће постепено стицати доминантан положај у описивању лепоте, нарочито у ликовној уметности, где ће Џраксител први "приказати нагу лепоту и највећу пажњу обраћати на вајање груди. А да ће лепота груди бити предмет нај-= веће пажње не само код уметника него и код других људи, показује овај случај. Кад је Фрина,. чувена лепотица из Теспије, била оптужена за безбоштво,.бранио ју је беседник Хиперид: знајући за Хомерово место о ефекту лепоте у тројанских ста= раца, а имајући на уму, зацело, и Архилохов стих, он је пред судијама, да би их придобио за своју штићеницу, поцепао хаљину на њеним грудима и показао им њене обнажене дражи, „а судије обузе свети страх пред божанством, и они се не усудише да убију. пророчицу | и свештеницу Носи (пиће. ХИ 590 Е). Као описивање женске лепоте, тако и Архилохово изражавање љубави одаје сасвим нову црту хеленског песнитштва. Он је први субјективни еротичар у Хелена. Из сно мало стихова у којима Архилох изражава своје љубавне муке зрачи Љубав која сасвим одудара од онога што налазимо у хомерском песништву. Хомер познаје љубав само као једну од. пријатних ствари живота и спомиње је заједно с игром, вином и сном. Да наведемо два примера. Желећи да одврати Дивов поглел од