Наша књижевност

задаижа тен ин

622 _ | = - ка ______ _ <= иженносм _— —

Привидној, цивилизацији. „Сан који је пбчео сузама, а рате се плачем смрти“, формулисао је Клотшток у свом „Месији“. Такав је и велики

триптихон, који назива „Искушење“ и слика 1931. У трагичној збрци

митологије, која почиње у класичној Самотраки и води до· предхитлеровеске Тауенциенштрасе у Берлину, седи сликар који би хтео да слика са рукама укрштеним и свезаним на леђима, Блиско и недостиживо, види пред собом модел,. и наг и одевен у исти мах, увек окренут од његовог "погледа, увек другачији и недокучив. Симултаност филма продубљује мисаони простор: Љубав, сан и рат нису ту фрилмеки "рапорти, као код _ Дикса, већ геу транспоновани_ У један. подземни свет, чије скривене вратнице тешка песница и осетљива савест сликара Бекмана умеју каткад.

да Спшкрину ___-—_______ “ Експресивна виталност и надреалистичка сенсибилност оплођавали -су његове инспирације. Али снажније од ма ког другог сликара у Немач=

кој, осећао је он. угроженост_ човека, страховиту опасност која је била.

: прикривена и припђавна да се устреми, давећи и разарајући. Док је ве-

Ћина истакнутих књижевника бита из Хитлерове Немачке, скоро

_ сви сликари, удубљени у "своја · дела, као и да нису запажали како се

духовна и. физичка тамница фаштизма затвара над њима. Маке Бекман је спадао. у оне са -изоштреним предосећањем и у својим делима пред_ виђао је развитак, и“ емигрирао “је ба ало 1987, да - спасе себе. и "овој рад ~ _ _ у -

Било је то у Цириху“ "на-северу и на југу фаштизам је већ био "утврдио своје“ центре сната. И уметници из Трећег рајха долазили су, с времена _ на. време, да. одахну. у слободном ваздуху, да приреде коју изложбу и одморе се у разговору са старим пријатељима. Тако је дошао стари професор“ историје уметности на универзитету У Штуттарту „Ханс Хилдебранд, Бекманов пријатељ. Тако је дошао и Вили Баумајстер, један од учитеља некадашње Уметничке школе у Десау и најзад и Маке Бекман. Бекман је дошао да припреми. (своје изложбе. у Винтертуру и Цириху. И седео је: према нама, (у оном малом локалу, у коме су зидови“ обложени тамномрким панелом), налик на свој аутопортре_ У фраку, симосвестан, импозантан ликом и лицем, нешто горак и ироничан У речима. Говорио. је: о светлости једног јутра на. Костабрава, када рибари разапињу своје мреже, о „изграђеним“ сликама сликара Масона, о свом схватању пер- = 3 спективе као. странпутице у сликарству, и-о' фотографији као коначном 5 завршетку свих натуралистичких тежњи у уметности, Говорио Е- О. "старом - Хиеронимусу Бошу, кога је нарочито волео и да ће, када у овој Немачкој _ фашизма не буде више опетанка за његову уметност нађи простор и признање на ма ком другом месту овог глобуса, који је и сам једном сликао, претстављајући себе: као мађионичара,. какб“ носи терет земљине лопте, ,

· притиенут неправдом, · духовном "отупелости и принудности, под којима

уметници, најсуштилније мембране друштва, најјаче трпе, .

После изложбе У. Штвајцарској, Бекман је отишао у Холандију, Фран· цуску и касније. у САД, где је у Сан Лују делао као професор на Уметничкој а ДеНИЦИ

1 : Мо . у = К Е