Наша књижевност

~

~

поводом о 1 МАКСА БЕКМАНА

Сликар Маке Бекман, који је недавно умро у Њујорку, једна је "од: најинтересантнијих и проблематиком пајеоатијих личности пОрије. неманчке уметности. – “ : Док је наша старија уметничка генерација била под, утицајем Минхена и Беча, генерација између два светска рата била је ОРИ ИВН углавном према Џаризу. Није постојала скоро никаква. а веза са.

оном групом немачких сликара, која је, након времена - „Моста“ „Пла- =

вог јахача“, тражила нове облике и путеве у уметности, Па ипак, имена као што су Кандински и Кле, Кирхнер и Нолде, Георг Грос и Ото Дике _ нису безначајна у оквиру савременог европског сликарства. Ниједна 06-– „Јјективна | историја сликарства нашег доба не може ћутке. пеови поред дела. Карла Хофера, Оскара Кокошке и Макса Бекмака.

Свет који је Бекман градио бојама и облицима. сродан јематискогротесеној атмосфери Георга Гроса- и надконкретној стварности сликара Ота Дикеа. Али је Бекман виталнији од обојице. Микроскопски детаљи=

· рано сликање, безусловно избацивање у први плањ, не изгледају му сли-

карски довољни, нису му довољно снажна средства за уобличавање аветињских визија, претстава грозе, катастрофе и смрти које одузимају дах. Израстао из импресионизма, Бекман је у супротности са апстрактном естетиком немачких сликара уметничких школа. антиакадемског правца (Баухаус) из Вајмара и Десауа. Протагониста је сликарског веризма, који живот транспонира у симболичне вредности. Као на трапезима, у верти-

_калној готској издушвености, уздижу се сомнабулски ликови у дводимен- –

зионалном простору повритине. Ликови пуни потиптености, натонске енаге и тупог страха. Мачеви, рибе, маске, ножеви, мреже, ланци и кочеви за мучење софити су ноћног сценариума. 1918—1919 слика. „Ноћ“, оштар од- = блесах из таме и беспућа првог мира, који није био мир. ћутке се дешавају убиства, људи, бивају дављени, страх и беспомоћност рани су на

платну. „Пред. балом под маскама“, „Барка“, „Риба“ „Верглаш“ приви=.

"ђења су море угњетаваног времена: ние Иса градови, људи из станбених касарни, бројеви у службеним регистрима, на картама неупослених, на војничким значкама за утврђивање идентитета у рововима и пољским болницама... Егзистенције под маскама, које сликар, сликајући их, истовремено и скида. Судбински, мрачно, у оковима конвенција, спутано у '

~ "