Наша књижевност

•

520, = - _ Књижевност

_ код "читалаца створе слику о правој. Гетеовој величини. Следећа места

тешко-је шоимити као стихове преведене са оригинала Фауста:

Шта, умро: Муж зар верни мојг г за њим = јој! (стр. 197); (, не иде још то у овај пар; Није у нас у обичају; Обичај или не! И сама дође ствар (стр. 199); Гледајте само! Вид'те пета имаде (стр. 194); С тоспођицама зна шта је у реду (стр. 204); Уместо да се У. уму посади _(стр. 227 — Апзђаћ за МАдегп 22 топеп)...

"Али, доста је навођења.

Х - - У и – – · треба да се упитамо, најзад: какав се“ утисак ствара код читалаца, кад се упознају са овим преводом 2 5 И о : Нема сумње да. он неће бити исти код свих. Они који познају фФауста, који су га читали, или га бар могу читати у оригиналу, задовољиће се прелиставањем превода, из радозналости, да виде колико је успео, да ли је и како обогатио нашу преводну. књижевност. Они ће, лако, ма да површтно, стећи уверење да нам је овакав превод био сувишан, да непотребно прекида доста стабилни низ добро преведених дела, да, изневеравајући оригинал и. кварећи га до у. појединости, не значи никакав позитиван допринос — и у њима ће се јавити незадовољство. Они га неће више узети у руке. Он, уосталом, није ради њих ни објављен: А неки од тих, као што сам већ и чуо, не схватајући још да нова данашњица не

може да оправдава сличне компромисе, казаће да је „добро и овако, кад

не може да буде боље“ — мишљење које се не само не сме прихватити него се мора и осудити. ;

Али они други, који су досад знали за ово дело само по чувењу, по причању других, по светској слави која прати његовог творца, они ће, ако немају довољно интуиције да наслуте да дело које биму оригиналу

било овакво као што је у преводу не би могло да добије највећа при- |

знања од“ стране највећих духова, "донети погрешан закључак не само

о Бетеу и Фаусту негоио оном што се зове књижевно дело. Њихов»

критеријум, који није на довољној висини, пашће још ниже. Њихове нетачне претставе о стилистици и метрици наћи ће ослонца у овом преводу који је, видели смо, у том погледу врло подесан да делује штетно. Њихов укус, жолебљив, скренуће још више устрану._ Њихово ехватање песништва и праве песничке творевине "повешће их путем који води изван културе и образованости, Они неће говорити да „може и овако“

_ засењени великим сјајем који окружује имена писца и дола а заведени“

лажним светлуцањима превода, вероваће "па леје овако“. И један. КњИижевни преступ, извршен према масама, оставиће трајне последице, ако се озбиљно и поштено не говори права истина о овом преводу. А то је и била једина али Ида побуда писања овог опширног по

Б Рашко ДИМИТРИЈЕВИЋ.