Наша књижевност

Белешке

рофранцуски оригинал, који тече упоредо с преводом, прилично. је чист од штампарски~ _ грешака. замерили бисмо само збот непо= десности формата: мишљења смо да би овде место великог октава боље пристајао неки мањи, епретнији и елетантнији формат, можда. онај какав је у библиотеци де ја Рјејаде _ Мислимо на збирку НЕ ађотеп5 е| Оропџеште ди Моуеп Аге, у којој је Албер Пофиле (Рашр = је) објавио Робера де Клари; Ви" лардуена, Жоенвила, срроасара и Комина, у једној свесци, подесившти је да буде и научно солидна, и укусно опремљена. Или, ако то не може у данашњим приликама да се оствари, онда бар нека послуже за узор она практична тиколска издања, скромно, а ипак укусно опремљена, каква су на пр. Беста... ди Моуеп Абе од Тастона Пари, у познатој Ашетовој колекцији за лицеје и колеже.

Во

и. С ТУРГЕЊЕВ: „МЕСЕЦ ДАНА НА СЕЛУ“

(Издање „Шросвете“, серија „По-

зоришна библиотека“)

Одлучније него иједно друго позоришно дело И. С. Туртењева, његова комедија „Месец дана на селу“ поставила је у своје време проблем психолошке драме. непотчињене канонима сценске радње, слободне у сликању "унутарњих стања и засноване не само на изтовореном тексту, већ и на ономе што остаје неречено или недоречено; Погрешто је мишљење да Тур= тењев није умео правити комаде по шеми заплет — кулминација — расплет. Његова комедија „Паланчанка“ показује да се он добро сналазио у захтевима уобичајене структуре позоришног дела кад тод није намерно одбацивао те захтеве. А он је то чинио у већини својих комада, јер је тежио друк= чијем, новаторском решењу које

је потицало из уверења да су по-

- 659

1

зорници наметнута одвећ крута правила и уски ттаблони. Зато су мноте " Тургењевљеве једночинке а њиховим посебним начином развијања дијалота и сликањем јунака више _ кроз дијалог него кроз радњу као такву = доживе= ле незавидну сценску судбину. "Сцена је, углавном, одбијала њиов лагани темпо и начин анализирања карактера. Туртењевљево позориште сматрано је позориштем једног романсијера и приповедача који се ни на сцени не може осло= бодити свог приповедачког начина казивања ствари. Као што је познато, Тургењев је и сам при= знавао да су њетови комади неподесни за позорницу, али то шитање мора се данас друкчије поставити: да ли је руско позоритите Тургењевљева доба имало смисла и осећања за комаде као што су „Месец дана ва селу“, "Вече у Соренту“, „Неопрезност“ итд.2 Руски позоришни репертоар У другој половини прошлог столека и тешка борба великог драмског писца А. Н. Островскот за вушу позоришну културу дају одречан одговор на то питање. Шозорница није оскудевала у талентима, али се најрадије ишло утабаним путем. Тургењев је хтео нов пут и тражио од позоришта више нето што је оно могло прусити за њетова живота, а у мнотоме — и касније.

Два Туртењевљева комада ипак су се одржала на сцени. Од једанаест позоришних дела, колико је аутор „Ловчевих записа“ написао (рачунајући и једну његову младићку романтичну драму), то су заиста она најснажнија и најдубља. Реч је о комедији у два чина. „На туђем хлебу“ и великој комедији „Месец дана на селу“ коју приказује Југословенско драмско позориште и коју је „Шросвета“ (серија „Позоришта библиотека“). ту скоро издала у добром преводу Милоша Московљевића.

Комедија „На туђем хлебу“ написана је крајем четрдесетих година проштлог столећа, кад се у стваралаштву · младог Тургењева нарочито јако и борбено разви-