Наша књижевност

660

Јала слободоумна струја усмерена

маломе човеку и његовим недаћа-

ма. Активно човечан у томе делу, Туртењев наставља линију Гогољеве приповетке „Шињеле“ и романа Достојевског „Бедни људи“ = "линију залагања за пониженог малог човека који се у племићком друштву осећа усамљен и незаштићен. Тургењев се ослободио .у комедији „На туђем хлебу“ властите класне ограничености, тако да је- доспео скоро. до раскида с племићком класом. Додуше, он

није ни тада, ни касније прешао-

ту границу, али је дао у ликовима племића бирократа Јелецког и двојице његових. суседа убојито оваплоћење разних видова негативности руског „вишег друштва“ четрдесетих година. Џотресне слике понижавања и непреболногт бола понижених чине основу те Тургењевљеве комедије коју је цар-= ска цензура обележила као „потпуно неморалну и проткану испадима против руског племства“, тако да је она пуних осам пина била под забраном.

Сличну судбину доживела је и комедија „Месец дана на селу“, која је такође написана средином прошлог века и која је први пут у руској драмској књижевности указала на појаву једне младе класе супротстављене племетву: То је класа „разночинаца“, жељна знања и што живљег суделовања у друштвеном животу, убеђена у властиту виталност, много здравија и напреднија од племства по својим погледима на живот, Студент Бељајев, „разночинаце у Тургењевљевој комедији, показан је у духовном формирању као доброћудан и наиван младић без икаквог животног "искуства, али се

види и осећа да ће он кроз коју.

годину дорасти до нивоа оног од= лучног Пеће Мелузова из „Талената и обожавалаца“ А. Н. Остров= ског. Ма да се Бељајев појављује на почетку четрдесетих година, а Мелузов тек у седамдесетим, тј. онда када су се друштвене супротности у Русији знатно продубиле и јасније опцртале, њих двојица су духовно сродни. Јунак Островског

>

"На тој

Књижевност

као да оличава зрелост једног Бељајева. = У својој ____ Па је суочио Бељајева- са етварношћу једног богатог „племићког гнезда“ у којем спахија Ислајев бди над пољеким радовима и уновчавањем жетве. Господар стотина сељака, »послован човек“ у смислу односа створених робовласничким системом, Ислајев је толико заузет да. не запажа кризу коју доживљује његова жена Наталија Петровна. кризи заснована је цела Тургењевљева комедија са њена два танано извајана женека лика = Наталије Петровне и седамнаестогодишње васшктанице Верочке. Сукобљавају се две љубави које Тургењев продубљено диференци: ра. Једна је промашена у самом свом зачетку, безизгледна, спута-

на несавладљивим препрекама. То

је љубав Наталије Шетровне према Бељајеву, који је за њу оличење животне чистоте, честитости им ве-= дрине. Много је природније џи непосредније осећање које везује Верочку за Бељајева: она уноси у своју љубав непомућену младост

која још не познаје разочарања,

нити пати од комплекса својствених Наталији Ислајевој, од ком=

„плекса страховите бесциљности и

празнине једног привидно срећног и угодног живота.

Ликови Наталије Петровне и Верочке, као и њихов сукоб, дати су скоро без икаквих примеса драматуршке "вештине Тургењевљева времена. Под пером другог драм= ског писца те епохе обрада сижеа комедије „Месец дана на селу“ свела би се, вероватно, на извлачење низа сценских ефеката из „четвороугла“ (који би чинили Бељајев, Наталија Џетровна, Ислајев и млади спахија Ракитин заљубљен у госпођу Ислајев), као и из сукоба између Наталије и Верочке. Тургењев је најодлучније одбацио ефекте и одредио својој комедији сасвим посебан сценски ток. Раз= вио је, у првом реду, анализу карактера, свестрану и мајсторску, као и анализе у његовим пришо– веткама и романима. Динамика радње и смењивање сценских си-=