Наша књижевност
Белешке | о
поверења и скретања као узрока застоја у раду у појединим областима. Шознато је да извесне мла-
де природа и одрасли са задовољ-.
ством обнављају нека хумористичка места, шале и вицеве и да их 5 о памте; они постају скухеоресто повезаних спојева који могу да дају подршку погрешном или некритичком односу према спољним дешавањима, срединама и људима. (Посебан интерес мо"ту имати проучавања утицаја који
савремени хумористи врше на своје ·
читаоце или слушаоце и тумачења - њиховог хумора на основу испити=
у
вања не само њихове особености -
вето и односа између њих и средине- или средина, њиховог узајамнот утицаја и интерпсихологтких утицања у тим срединама која они доживљују и на која ре_агују својим хумористичким сликањем). Писац хуморист има задатак да својим хумором развија критичкс суђење и осећајност код читалаца. А он може остварити тај задатак ако су његово посматрање и раз-
птљање интензивни, самокритика жива, животно осећање снажно. Једно од дејстава Келеровог хумора на психички живот читалаца је у томе што изазива смех и гор= чину збот индивидуалних и другттвених наказности, смех и гор-
сну који. потпомажу. стварање равнотеже „у духовном животу читалаца и њихове интелектуалне дистанције “према реалности и њеним променама и тиме спречавају
појаву помирења са погледима, мишљењима и делатношћу једне средине и „неутралности“ према збивањима у свету. Интересовање омладине за расправљање о књи-
сжевним и моралним вредностима. може се повећавати тумачењем врста хумора код појединих писана
У вези с њиховим гледањем на друштвена дешавања и проучавањем утицаја тих врста на ментални живот читалапа. Младим чита: оцима би добро дошла објашњења хумора,
белешкама о писцима на крају дела, па ма то биле само две: приповетке, као што су „Три нрари22 Књижевност : о
макар и у мањем обиму, ·
„Наопако
665
на чешљара“ и „Мацан свиленко“, које су пре реза изишле -у првој свесци Келерових Изабраних дела у преводу Исилоре Секу-лић а недавно су објављене у издању Новог поколења.
Д-р Олободан ПОПОВИЋ
ОСВРТ НА ОСВРТ О ПРЕВОЂЕЊУ КОТФРИДА КЕЛЕРА
У јануарском броју Књижевности објавио је 7. Ђуро Бањац осврт на две приповетке Готфрида Келера, „Ромео и Јулија на селу“ и употребљена "љубавна писма“, које је Матица српска 1949 године издала у моме преводу. Осврт Г. Бањчев оштро је неповољан; суд његов, изречен у краткој (белеттци, категоричан. Али примери који треба да га образложе казују да није онако како
.· Бањац пише,
Неповољни суд погађа у неку руку и писца: приговарајући избору због „Наопако употребљених љубавних писама“, он вели да је то „ваљда најслабија Келерова прича, нарочито својим првим“ де- · лом, и не заслужује да буде објављена међу његовим одабраним де-
лима“; састављена је од два лаба"во повезана дела, а први је — већ_ је речено — слаб, „недовољно из=
разит, књишки“. Али други део, који би, ако је и бољи, у једној слабој приповеци требало, логично, да је нешто бољи — дакле, бар осредњи =— по изненада измењеном суду Г. Бањчеву испада одличан (ов ГТ, Вањца „очарава“). ПШриповет-
„ка је, дакле, ипак само половином слаба. Али, то је споредно.
Тачно је да постоје два дела, а што се тиче лабаве повезаности, ту Келера није потребно бранити. Пред тако великим писцима приговори се лако претварају у негацију приговорача. Исто је и с тврђе"њем да је први део књижевно слаб. Јер тај први део, типично келеровски "дубоко истраживање људске нарави која се — а у томе је и истина и горки хумор ове зго-