Наша књижевност

670

У другој половини год. 1948 почео је излазити под горњим насловом овај орган библиотекара Србије у тромесечним свескама од тест. Ддо' седам табака велике осмине; Досад је изишло седам бројева, год чега двоброј 2—8 за прошлу годину са задоцњењем, тек у марту ове године.

Шретежно стручна публикација, „„Библиотекар“ третира и обухвата многа питања библиотекарства“ У низу корисних чланака, те већ сад нашим библиотекарима може послужити као приручник. Али у њему с времена на време изиђе и покоји чланак од интереса не.

- само за библиотекарске стручтњаке него и за ктижевнике, култур= не и књижевне историчаре итд. Таква су два мала, али занимљива прилога · д-ра Љубомира“ ! Дурковића Ретка издања са подацима о Његошу и Његош и његови. са-= радници као претплатници за српеке књиге. У првом чланку ЈЉ. Дурковић, не могући нигде, ни у једној библиотеци, да их пронађе, обраћа пазењу на неке публикације које су _Уу вези с Његошем. Оне, међутим, имају извесну важност за проуча= вање Његоша, јер се у једној од · БИХ, У календару Беог рад= ска лира за год. 18834 налази - песма Симе Милутиновића Сарајлије „у којој се говори о нападу 1882 тод. на Подгорицу, када је ТБетотл командовао Црногорцима. То је-можда једини српски извор · 0 овој битци. Ова песма важна је је и зато тшто је потекла од ЕЊеготпева учитеља. Њен текст није „раније искоришћен у нашој науци, а сада је то немогуће урадити, јер се не може пронаћи календар „у коме је штампана“. 5 Иу Новом београдском "дневнику за 1884 год, „штампан је важан, полемичкот карактера, чланак“ Његошева секретара Милорада Медаковића. „И овај чланак на може се искористити пошто се не зна да ли где постоји ово годиште Новог београдског.

– БИБЛИОТЕКАР ___

Књижевност

дневника“ — каже Дурковић молећи да му се јави, ако се у којој библиотеци у земљи налазе

ове публикације. Дурковић не по-.

миње који је то чланак Медако= вићев, али свакако мисли на ње-

гову полемику с Матијом Баном

поводом Банових успомена на три виђења с Његошем које је Бан објавио у НПреодници,

а Б. Ковачевић и Банов чланак

и Медаковићев одговор забележио - у свом издању »Горскога вијенца“ __-год. 1940.

Ово Дурковићево трагање за релативно скорашњим · текстовима најбољи је доказ колика је штета и грехота што су нам библиотеке спаљиване у последњем рату. =— У свом другом прилогу ЈБ, Дур= ковић је дошао на. корисну мисао да испише из српских књига, објављених од 1880 до 1891, све пренумеранте из Црне Горе, те оте тако утврдио које су књиге читане за Његошева времена у Црној Гори, колико је књига претилаћена, кблико је било трену мераната и који су по имену. Разумљиво “је да је дашао до података који ће занимати истрахлсиваче више струка, а понајвшне · историчаре

друштва и културе. —-

"У „Библиотекару“ затим вреди поменути и библиографске прилоте Прославе наших књисжкевника од Б. Јанковића и "МА анићијевића, Прилот "библиографији биб графија од Ж. П. Јевановића ит има су сродни и радови Миливоја Кнежевића, некадашње“ уредника „Књижевног севера“, О нашим псевдонимима им Зои ка наших шсев-= донима Кнежевић се латио једног врло корисног посла, да _ разреши пеевдониме им шифре на

" књигама и по листовима. Он, до-.

„душе, зато нема ви довољно криА "ни познавања прошлости, ни метода, али шпти, доћи«“ће нови истраживачи да

допуне и исправе његове-податке;.

тлавно је да је отпочет рад у јед-

ли о=

уколико гре-