Наша књижевност

Белешке - = –

- ЕТ. Бањац, на пример, наводи ре-

ченицу: „Џочевши му се најзад.

све и сувише запетљавати.. итд.“ као незгодну стилизацију, па предлазке: „Кад му је ствар постала напосков и сувише запетљана...“

нитце ни једним знаком не олају-

и да је сличну конструкцију на- -

тао још: иде у тексту — а то је веома честа реченичка конструкштија мог превода. Ја сам се партипипом обитво служио да доскочим релативном сиромаштву одговарајућих свеза у српском и да одржим чврстину периоде, па је

то требало констатовати већ про-

сто „статистички“; да не говорим

о нарочитом тону који такав пар- -

тицип даје причању “(потсећам, овлашно: „тако они тихо говорећи“, „пуче пушка из каурске _војске“_ или на срећу из Вука: „Ову Бевојчицу он најпре види у кући... Стојана Абраше, и омиљев-= шти му одмах, одмами је у свој конак“). Ево, даље, замерке што сам рекао: „Упути се на Вренхен“, место „ка Вренхен“ (јер је, вели се, младић пошао у мирољубивој намери). А Г. Бањац не осећа (нити зна) да предлог тивом значи на Орла оМ исто што и ка према (Академијин Рјечник: Ристић и Кангрга пишу: „просторно на питање куда; кретање, правац, смисао, смер“, и наводе пример „на њ = аш пл, аш ћп 216: код Келера стоји: „а Мтепспеп [0 младић — види сце= ну — долази из далека, из дуби= не дворишта, и оријевтише се на њу). Слично нессећање лексичког значења речи ноказује у реагавању на. ову реченицу (замерке су спациониране): „У том се младић и девојка, п сје све виште под стаје, приљубише једно уз друго...“ Џо Г. Бањцу требало би рећи: „При том... између стараца, приближише се непосредно једно другом...“ И сад

би требало доказивати дау том има исто оно локативно, и темпо-

рално, и-модално значење које и при том (само; колико ли је

шта ес акуза=.

подмећући.

гурајући се све више“

другачије: „у пићу су тешке пијанице, а у КаВВИ. ) да израз - „подмећући се“ нико овде неле схватити буквално (баш као ниу „запалити светло“),,него у оном блиском метафоричном значењу "у ком се тај израз употребљава кад се двојица, као овде, бију, а трећи се, да их растави, подмеће; - да, најзад, „приближити се непосредно једно другом“ ипак, душе ваља, заслужује да уђе у какав протохол или записник пре но у жив и жилав текст.

Из ових примера види се до"вољно Г. Бањчево знање и осећање језика у име ког он ауторитативно говори: То је већ доста да се о његовим даљим замеркама. = у име чистоте језика, лексичкот аназења речи и њихове боје и снаге (па и значења немачког тек-=

· ста) — не мора говорити.

Јер, заметно је расправљати с _ човеком који се није довољно у- нео (рецимо) у немачки текст оригинала па греши у значењу речи, или се, кад је у питању наш језику ослонио само на своје језичко осећање — заостало код свих нас, на крају крајева, у оквирима једне ограничене праксе, једног центра (или једних новина) — а товори тако као К. Бањац. И кад __би се расправљало само њега или | мене гради, -био би то излишан по_ саб. Али, ако се узме као пример како се може „критиковати“, можда ће овај ситни случај, у својим оквирима, ипак бити користан. Јер заправо је тужно и обесхрабрујуће доживљавати овакве „критике“, које, немарне да схвате и оцене позитивно, чине нетачне приговоре, које говоре у име знања једног и у име чистоте другог језика — а и једног и другог испод тих термина“тако мало има.

Бошко ШЕТРОВИЋ