Наша књижевност

=>

418 – а - у - Књижевност -

казују особине његовог приповедања, и сво уства његовог књижевног поступка. У њима је дошао до најактивнијег дејства Лазаревићев идеализаторски патријархални став у односу на породични живот и преображај човека. - | о _____

Приповетка „Први пут с оцем на јутрење“ била је јако пропатирана у школским упбеницима, ошште позната у средњим школама. 'Ова пропаганда заснивала се некад првенствено на њеном педатошком карактеру. Један' човек у њој доживљава потпун морални

_крах, али "избављен и "преображен, исцељен од порока, враћа „се

врлини, враћа се животу. Његов спас је дошао у последњу секунду када се налазио над провалијом, на њеном рубу. Морални исцели“

· те је мати, добар дух породице, која уме да несрећи наднетој над

породицом храбро погледа у очи. Породични дом је доживео тешку и мрачну буру, али је морална снага саме породице очувала заједвицу, заштитила је од разорне силе, а сила која је запретила да разори живот породичне заједнице, то је страст за кошпком дома-

- ћина. Приповетка, дакле, садржи ту себи и педагошко наравоучени је:

чувај се коцке као живе ватре. : |

- Морал ове приповетке садржи и наглашену религиозну · ноту. Чувар породичне среће је у овој породици икона, домаћи светац коме се обраћа у очајању мати с молитвом да јој избави мужа, оца породице. А кад је он избављен, пролази ноћ животне буре, раздањује се и црквена звона зову препоређеног на јутрење. Изгу-

бљени отац враћа се преко црквеног прага у крило породице.

„Школска икона“ има у тенденцијама писца сличности са овом приповетком. У њој је још јаче наглашена патријархална породична заједница и њен ослонац у цркви. Централно лице фабуле је стари

"свештеник који живи у селу по узору старешине неке прастаре па-

тријархалне заједнице, патријархалне комуне. У селу се ништа не "догађа без његовог знања и његовог удела, у његовом животу се

_ ништа не догађа без знања и удела села. Цело село је породична

задруга, а њен главешина стари "свештеник, Он не чини никакав важнији корак у свом породичном животу док не упита село. То је неко село идилизирано у машти Лазе Лазаревића, село које је остало у његовој претстави изван домашаја капиталистичког продора, село имагинарно у односу на реалност тадашње економске 4 друштвене ситуације Србије, које по своме начину живота, карактеру заједнице има у слици нечег библиског. Због тога приповетка донекле и делује као бајка. Она и почиње у стилу фабулозне народне. приче: „Наше, село имало је цркву а црква је имала попа... "Слика тог села је у хармоничној идили заједнице. Све је у складу, све је у смеру и лепоти тога склада. Оклад чува својим моралним ауторитетом стари свештеник. Он је утока власти села. Лепоту склада идиле села нарушава један учитељ који се не уклапа у идилу села, не прихвата ауторитет старог свештеника, презриво одбија од себе патријархални карактер-те идиличне за једнице. Учи- ·

=