Наша књижевност

ша]

>

М. Глишић и Л. Лазаревић - ЕН 5 5 : МЕ 411 |

%

ден у драматичну ситуацију да ову светињу погави, али је заустављен од писца на време да то не учини. о _ Лазаревић није видео у романтизму само књишку извештаченост, ни само књишко изневеравање стварности. Он је у њему видео и лошег васпитача омладине. Он с „љутњом одбацује Гетеовог Вертера који по њему разорно делује на односе према породици. Гетеов Вертер је по њему учинио морални преступ тиме што се умешао у

брачне односе и својим сентименталним. занесењаштвом | унео по-

метњу у склад породице, нарушио брачну хармонију. За њега је“ Вертерова љубав болесна, неприродна и поврх свега грешна. Он њу

не напада цитатима из Светога писма, али сва његова критика Вер-

терових поступака гу односу на брак базира се на идејама које су

врло сличне религиозним анатемама. Драстична сировост критике

коју је у приповеци муж коме је угрожен брак упутио на рачун · Вертера да је он „обично јуне“ врло је слична оној љутини коју је

Лазаревић у писму “своме пријатељу излио на рачун Толстојеве

„Крајцерове сонате“. „Та већ и сама основна мисао не само што је

луда, већ је и блесава“. - 0 |

Муж се ангажује да убеди бањског Вертера у бесциљност његовог фантазирања о љубави са удатом женом. Његова убеђивања су примитивна, сурова, драстична, готово физичка, Он лечи заљубљеног младића од вертеризма овим разлозима: „Овакве су ствари убитачне за млада човека. Не радити ништа! Правдати своју леност неком вишом филозофијом, каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи, а још својих пријатеља, и то све правдати неким вишим племенитим осећањем, које чак треба да се зове љубавг То је лоповлук, издајство. Па онда напао ламентовати и тужити се на свет који неће да се“ преокрене с тога што је тако његова размажена воља! То може чинити само онакав сметењак као што је Вертер, а наћи приста: лице у својих земљака који су лудовали за њим“. Младића овакви разлози у приповеци поколебају и он се одрекне грешне љубави.

Морал старе трговачке, домаћинске породице меша се у историју љубави изложене у Лазаревићевој приповеци „Ветар“, и то више својом рационалношћу, духом планирања судбоносних одлуко у којима се увек тежи трезвеној, промишљеној равнотежи, која је примљена као нека законитост живота. Љубав се у овој приповеци рађа стихијно, елементарно, али ту је „хладно суђење“, ту је покорни однос према „доброј матери“, њена филозофија о животу, образу, срећи, о Богу, ту је њен испружени кажипрст који опомиње да се не сме у животу пренаглити, поћи за првим осећањима, за својим страстима. | пе -

Кад је о овом моралу реч „У прози Лазе Лазаревића, морају се. узети у разматрање две приповетке које су типичне за његов стар као писца: приповетке „Први пут с оцем на јутрење“ и „Школска икона“. Оне најмаркантније откривају писца, његове намере, њеГово схватање књижевног позива, поред тога што на јизразитије по-

=>