Наша књижевност

И зрака и мрака препуне су зене | 491

Ал ћути земља камена, у

изнад ових пладних бора. Шрне Горе. Х -

А ја зовем и бозивам... без одзива:

= О, торо, торо камена, тде ти је вода студена, – неношена, тде ти је трава зелена, - некошена, да летнем, да се одморимР

ћуте небеса пламена.

Црна Гора разловора нема, шл ја не знам са стењем да зборимР 4 Зар ћу јадом да је разљоворимР

= Зашто су ти шуме полинуле, “ ил су каменеР дашто су ти воде усахнуле - с ликом јунакаР зашто немаш хлада ниједноља, сва си без сене, за бељунца и за намерника, земљо опакаР

|

· Зовем тласно и дозивал.

Је ли шума зашумела, ил се камен, под кораком, јеком одазива:

= Која тора хајдуке хранила,

та је тора висока израсла.

Која стена скривала јунака, у та је стена водом запевала.