Наша књижевност

458. 06 - _ Књижевност

остао непроцењен- реалиститии уметнички квалитет Лазе Лазаревића. Ја лично мислим да код Лазе Лазаревића тих чисто ли= терарних реалистичких жваџитета има тако у изобиљу и толико. обележавају његово читаво дело тоном и бојом реализма, даону |

"том погледу прематпује све савременике из епохе реализма. Ако |

је реалистички податак, ако је реалистички акценат у делу једног писца оно што открива њетову способност да уочи ствар, да. изабере шредмет, да га одреди, да га, дакле, нађе живог и истинитог и да га као таквог и да кроз своје дело, — онда је Лаза Лазаревић доиста био писац који је имао изванредно реалистичко

око. Ако је једна од карактеристика реалистичке процедуре у литератури да шисац оно: што хоће да каже уме да каже живо

и живошиосно, на начин који. ће казивању -да да реалистички ре-

љеф, да уме да забележи као у камену урезан податак који је

нарочито | важан или нарочито карактеристичан за одређену си-

туашцију или одређени лик, — онда је Лаза Лазаревић и у том погледу био један од недомашшивих реалиста, и у оној епохи, па и

до наштих дана. Ако је, најзад, један од реалистичких квалитета

и то да се у делу које се реатистичким ттостушком даје оживе ли=

кови, да се ти ликови фиксирају, да се учине незаборавним, мени.

се чини да је Лаза Лазаревић упмгајо маварену : моћ којом МЕ ито

постизавао.

Идући сад углавном тло. сећању, ја могу тред својим очима. да. евоцирам читав низ рељефних, у мени трајно живих ликова које сам понео из дела Лазе Лазаревића. Ја, например, никада не моту заборавити лик оног дивног Вучка из приповетке „Он зна све“, или“ рељефу фитуру "Живана, сељака из недовршене приповетке „Секција“, којој је досада врло мало пажње обраћено. Нити ' могу да заборавим лик (попа из „Школске иконе“ који је тако живописан да се — као што ћу и касније морати да наглајсим = може да мери с неким Његошевим ликовима, или, ако башти не може да се мери, а он свакако намеће поређење са некима од Његоттевих ликова. Па онда Видак, па Џера Зеленбаћ, па читав низ других који су, иако можда понегде и епизодни, остали у живом, сигурном, сликовитом сећању свакоме који је Лазу Лазаревића. читао с пажњом и љубављу. А мислим да се критика ни до данас није довољно осврнула не ову страну онога што сам назвао чисто реалистичким, литерарно-реатистичким квалитетом стила и начина писања Лазе Лазаревића.

Критика је истицала, и с правом, велику пемхолошку вред-

· ност приповедака Лазе Лазаревића. И доиста, Лаза Лазаревић је

можда први приповедач у нашој. књижевности који је психологију, као садржај исти као помоћно средство да се садржај развије кроз једну «ритоветку, неговао и третирао са упадљивим разумевањем и искуством. Али, психостогија у њетовим приповеткама. је често и врло суптилне, тако суптиштна, да кад данас улазимо у

"неке од тих његових ПОИХОЛОПИКИХ анализа или констаташија, Ммо–

/.