Наша књижевност
5
„462 - не : - — Књижевност.
а уметнички врло убедљиво дато. Има, разуме се, у неким приповеткама Јазе Лазаревића и преображења мање оправданих, али ако хоћемо принцитијелно да поставимо какви су његови ставови у овоме реду ствари, чини ми се да би многе тврдње требало коритовати у правцу који сам покушао да обележим.
__Код Лазе Лазаревића — тврдило се, даље, и тврди се још
| | увек = јако је развијен дух конзервативности. Лаза Лазаревић пје традиционалиста, Лаза Лазаревић је јако пари архалан и Лаза ·
Лазаревић је религиозан. Према. томе, из таквих његових унутра-
ПЕТИ расположења. кроз његове | ттритовешке дејствује нешто, иако
дато у реалистичком облику, шето бина некакав начин регресивно мотло да се тумачи. И доиста, један писац који би те квалитете
_ преносио и као своје унутрашње убеђење, који би, афтијомашијом
тих квалитета, покушавао да формира једно дело с тенденцијом да докаже да су патријархално осећање, традиционатизам и јрели-
тиозност у животним односима нешто што треба сматрати супери- ·
орним над оним што као ново долази, дакле, над прогресивним =ивотним тежњама, морао би, сасвим разумљиво, бити катеторисан као репресиван, и више него регресиван. Како стоји, међутим, ствар код Лазе Лазаревића у том погледуг Ако се уђе у анализу њетова дела, моћи ће се констатовати да метото тита сјајем (проту кечти= је може да се види. Речено је да Лаза Лазаревић има један тако огроман култ за поролипу, да је и он сам, у суштини, жртва тога култа, и да то отежава сваки његов садргкај и спутава њетове сопствене могућности да слободније, личније, индивидуал-
; није ствари и посматра, и- види, и разуме. О томе да је Лаза
| И имао култ за породицу, нема никалве дискусије. То је жива истина. У том култу, нарочито лик мајке је изванредно негован и високо и гуторитативно постављен, скоро као некакав диктаторијални лик у животу једног човека. Али, с друге стране, могло би се, пре свега, дискутовати смеју ли се, стритииптиј елтно,
на бази саме констатације, култ за породицу и култ за мајку.
третирати као мотиви који моту. да! одведу шисца у извесна ре-
гресивна стања и расположења» Друго, мени се чини да Лаза
Лазаревић носећи тај култ, на многим местима, у своме делу;. на дискретан начин, латентним акцентима,. једва виттешим угазивањем, третира свемоћ породице као тиранију, и самим тим по-
казује отпор и култу породице као таквоме. Лаза Лазаревић је-
у једном сталном латентном унутрашњем бунту на оно што он доиста трпи и од чега се лично и психолошки сам, такорећи, не може да брани. Ја мислим да би се читавоме овом питању могли дати многи нови одговори. Пре свега, сматрем да је Лаза Лазаревић такав свој став имао и временски условљено. Он живи у једном тренутку где се патриј ајрхајпни дух живота. још није изгубио, него је, наштротив, још прилично јак. Лаза Лазаревић је сам, трема томе, изаштао из једне средине која.га је тако лично упутила. Ја мислим да се и код многих друпих наштих шисатка
Ро
РА