Наша књижевност

Посјета И || 29

крајно дуг час заборава из кога је управ изронио. Имао је осјеЋај да је за тог часа стајао ван тока свог сопственог живота, ван тока времена уошће, и главом му прође мисао да је то вегетативно стање у коме се професор налази уствари неко прастање, стање првог нејаског мигољења свијести у живом бићу, једна заборављена и вјековима затрпана могућност, али која латентно „живи у човјеку и која се опет даде лако задобити, научити или,

још лакше, несвијесним опонашањем усвојити. И учини му се.

да му је малочас у мутној дубини душе било већ проклијало неко незнано, ново ћутило, да се је била почела успостављати _између њега и Старога нека присна веза немуштог споразумије"вања, из које већ не би било повратка, да је само часак дуље потрајала. Обузе га нагла жеља да изађе вани, на слободан ваздух, да се спаси из те заспале просторије по којој је већ поплутао сумрак. Крадомице, као дадиља пошто је успавала дијете, он изиђе на прстима и тихо за собом затвори врата.

Владан ДЕСНИЦА

УН