Наша књижевност

_ Фрушка

__ДвВЕ_ПЕСМЕ ИЗЛАЗАК МЕСЕЦА

Лежим у трави.

На стабљици свакој ниска ситних буба с багремова листа мед се мирно точи, Изничу земљи хиљадите очи

и хиљзде шумом немих свира труба.

2

У распону неба, доле наврх села, на ђермовима уздигнута ведра са првим звездама у своду се срела

И оприна лије из њихова недра.

Заладак последњи на друму заспао. Вену тихе боје.

Мирише близу зовина грка. Уморан трактор на њиви застао: душе сурим димом ноздрва му мрка.

Стињава се светлост и к'о осмех чили. Једно уз друго грмље сраста чвршће. Безбројни свет мрава навире и мили и вечерња вода уплашена дршће.

Већ први ћув ноћи у гранама птушка и шапа мрака увалама гмиже. Мешкољи се стара хајдучица Фрушка и над собом, као купу старог вина, крупан и засечен месец у вис диже.

Гора, пролеће 1951.