Наша књижевност

Две песме | у - а

/

Прегршт ветра нагло зашуми у трави

и пред дуном падну међе и границе.

Први сутон благо мирисом се јави.

"Топлим хлебом дишу мрке оранице. Па -

На путе моје младост невесела

· заранаке првих баца дуге сене. Дотрајала љубав, некад тако смела, у сумрачја тмини догрева и вене. Вратити се стари часи неће мени: повратка нема ономе што мину. Од туге само срце порумени и врела реч се као некад рече. Први свитац негде украј грма сину: дошло је вече.

Ђуза РАДОВИЋ