Наша књижевност

ДВЕ ПЕСМЕ

- ПРЕД ОЛУЈУ

Иако небо треба. да је лепо

иако змије треба да изврше чувено претварање

својих глава у црвене цветове

иако је киша давно испрала прапоне сен на димњацима_ миришу брескве.

Иако је небо немирно као изврнута бура

иако нема цветова међу пластовима нераскидивог лишћа иако се захтеви муња надовезују

потпуно засебном логиком над ове прозоре

само миришту брескве.

Откуда ветар из воћњака међу гипсаним угловима откуда толика гомила свежих брескви исечених сребрним ножем на цреповима

откуда толики залет у честицама мириса 7 откуд олуја.

Не, то нису брескве изко је хладно под руком не би се битка почињала и клеле тешке речи због пресечених брескви на ливади.

То је нешто друго

нечије племенито месо

опшкринуто зелено месо међу облацима. провидно месо маховине

прекинута танка мишица папагаја

пресно месо уздржаних жена

·" вапај ноздрва за пупољцима на Уа ера.