Наша књижевност

у

Душан Бе = т - => 39

складно замишљене будућности. И, уместо песник ведрот и идиличног културног преображаја, Васиљев ће постати песник епохе нашкропљене крвљу и закужене брдима лешина:

Ја сам јединац крвавих зора, – 5 моја је душа пуна сени

и лице црних, дубоких бора.

И залуд траже песму у. мени —

у моме срцу нема ритма. !

(Моја песма)

Све је пропало, остала. је у свести само језива слика рата, страшнија и језовитија сада, када је све свршено и када су ратне стра= хоте прошле, него што је био и сам доживљај; страшнија тим више што су срушене све наде и сва очекивања полагана у његов завршетак. Та слика — слика рата — затвара, за извесно време, сав песников хоризонт, обузима све његове мисли, и он се са грозом сећа крвавих дана, када је „газио у крви до колена“; цео свет му се сада указује као гомила костура и трупова (песма

Визија из рата); сва земља му изгледа као огромно ратно

поприште,

А далеки обриси обала у бесаним ноћима

чине се као безброј лежећих чета,

са свију страна света, 5 у крвавим рововским ноћима !

- (Бродар)

а он, песник, као „тужан крманош шарене галије снова“ који са својим напуклим бродом лута морима без оријентације и компаса.

У томе очајничком и бунтовном расположењу никле су најбоље песме Душана Васиљева; у њима је он, изражавајући свој лични доживљај и своје психолошко стање изазвано тим дожив- · љајем, изразио гнушање и револт читаве једне — послератне — генерације, револт малограђанства које је из рата изашло раз= бијено и ошамућено, коме рат није донео ништа а одузео му све;

· оне су одраз тога стања и духовног превирања у „средњим сло-

јевима“ који су, под утицајем послератне економске кризе и узаврелих политичких збивања, почели да се распадају и раслојавају, захваћени све изразитијим појавама класне борбе. „Песма Човек пева после рата, његова. најпознатија песма, карактерише не само поезију Душана Васиљева, него претставља јаук целе те, ратом унесрећене, генерације.

Ми срећни нисмо били.

Нисмо. опрали на врелу братства | очи,

него смо у гробљу, на хладној каменој плочи слушали како Мајка за Сином цвили.

(Смрт поколења)