Наша књижевност
49
=
Душан Васиљев
веровао у преокрет, у долазак давно очекиваног н овођу револуцију духова у скоро остварење својих снова и идеала. И тако, за тренутак, засјаје ведри стихови, пуни вере и наде: - - - - -
А сутра
нова ће зора сванути,
и ружа црвена биће расцветана.
Сви ћемо се смејати, =
и суза неће канути, ЕН
сутра наша ће зора сванути, -
јер смо ми синови Сутрашњега Дана.
(Синови Сутрашњега Дана)
То, иако скоковито и нестално, бунтовничко и револуционарно расположење одржало се у Васиљева до краја живота. Оно је избијало и између песама у којима је одражавао своју „личну несрећу и грчевиту борбу за одржање живота, па чак и између стихова његових најмрачнијих песама. Те његове песме су га везивале са стварношћу у којој је живео, са великим револупионарвим таласима који су запљускивали земљу. Кроз њих је он улазио у збивања и догађања којима је била наелектрисана | тадашња атмосфера. Од тих збивања он није могао ни хтео да се одвоји ни касније, када је био осуђен на јадно таворење у далеком и забаченом војвођанском селу Ченеју. Ша ни онда када је био привезан за болесничку постељу и када му се смрт, мако он у њу није хтео да верује, — приближавала брзим и неумитним корацима, Колико туге, и бола, и жалости за животом, ма какав да је био, у стиховима:
Борба се води на смрт и на живот, и морам да стојим пострани;
и само се, са осмехом, тргнем: кад плочником у ноћи прохује тешка, црна болничка кола.
(Сужањ)
Та песма, датирана као и Молба на Берзу рада 28 децембра 1923 године, и као и неке друге из тих дана, указује на “ песниково појачано интересовање за стварност од које је био насилно отргнут. Кроз те његове песме су добиле уметничку реализацију доживљаји и емоције у Београду. Васиљев је живео у престоници свега неколико месеци, али је био тамо у једном од његових најбурнијих периода. Београд му је одредио место и у животу и у поезији. Док је раније маштао о преласку у више друштвене сфере, овде је он био осуђен на посао сасвим безначајног чиновника, писара у адвокатској канцеларији, и приморан да станује у мрачној и влажној собици можда „негде на Дунаву, крај електричне централе, или у Скадарлији, или чак
4 Књижевност