Наша књижевност

50 : —_ Књижевност

~

на Смедеревском Ђерму“, како је записао брат му Спасоје; или у некаквој стравари. на ПН како је – забележио на 1 љева, који је умео да гледа и запажа, читав рудник мотива. Он је ту упао у живот у његовим најизразитијим и најсуровијим сблицима. И на улицама, којима су пролазили, врло често, та= ласи демонстраната и незадовољнога народа; и у канцеларији, у којој су се — терани невољама — стицали људи из најразличитијих друштвених слојева; и, најзад, у кући, у којој су становали — ако је веровати наведеној приповетци = „еве неки криминални типови. Девојчуре, врачаре, што се“ опијају по перифериским крчмама, људи који немају занимања“, али који су знали да се појаве с времена на време са великим свотама новаца. Београд је инспирисао прве његове песме од вредности, најбоље његове песме уопште. Све догле то су били слаби почетнички стихови, пробе пера, и невешти израз наивних младићких симпатија и одушевљења. Овим песмама, — које су биле израз наглог, такорећи преконоћ сазрелог човека, — Васиљев је одредио своју песничку физиономију; преко њих он је врло брзо стекао место и учврстио га у нашој послератној књижевности. Од 1920 године, — тада је објављена у Мисли његова песма Човек пева после рата, — Васиљев постаје истакнуто име у редовима младих песника. Та песма му је донела прву, заслужену и трајну славу, а друге, које су за њом долазиле, учврстиле су његову репутацију младог талентованог песника прве послератне генерације.

Васиљев је морао оставити Београд после свега неколико месеци боравка у њему, нагло и изненада, као што се све у ње-

говом животу збивало на пречац и неочекивано. Сам песник до

последњег тренутка није имао намеру да га напусти. Једнога фебруарскот дана, међутим, када је град био завејан дебелим слојем снега, код њега се јавио шиштећи кашаљ а убрзо затим и грозница. Стара болест, задобивена негде на Пијави, нашла је поново пут у организам, ослабљен тешким и неуредним животом. Песник више не може да остане сам у своме стану, него се сели стрицу Вељи који се ту нашао затечен ратом, па ту и остао. Он јаш увек не мисли да напусти престоницу и своје наде везане за овај град. Напротив, он се, најзад, уписује за ванредног студента на филозофски факултет“ Зашто се није уписао већ на почетку године; Да ли је био утучен после неуспеха на матури, или је спречен тешкоћама на које је наишао у Београду: Или је, може бити, — што је и највероватније, — желео да проведе првих неколико месеци у новој средини потпуно слободан од | ~ |

# У уписници под бр. 361 од 19 фебруара 1920 год. уписани су ови предмети: Упоредна књижевност (Б. Поповић), Француска версификација (Б. По-

"повић), Српски језик (А. Белић), Српска приповетка (1. Поповић), Логика (Б. Петронијевић), Увод у филозофију (Драгиша Ђурић).

=