Наша књижевност

Књижевност

карте-секције и бусолу, а мени, пошто сам био последњи, из-= гледало је да нема шта дати, али Сава завуче руку у џеп и извади златни прстен који ми пружи. |

= На, — вели, — ти узми ово. Нек се боље загледају у тебе херцеговачке дјевојке. =

Узео сам прстен и одмах га ставио на руку.

Дао нам је да понесемо још ствари. Све је то 510 плијен из последњих акција.

При поласку рече нам да ћемо узгред наићи да стријељамо она два шпијуна. Ми смо се мало изненадили овоме, али пошто не рече друго ништа, интересовало нас је како ће се то извести.

Поли смо из штаба онако скупа и на изласку из Ластве, бат ондје гдје се пут одваја за Никшић, наишли смо на слику која нас је изненадила. На ливади лијево, ту између цесте и ријеке, стајала је постројена чета партизана а испред ње, на даљини од десетак метара, двије свеже ископане раке. Ускоро затим доведоше двојицу ухваћених штијуна и поставише их више ископаних гробова. Рус-избјеглица био је миран, док се писмоноша тресао цијелим тијелом.

За све нас је ово била необична слика. Вјероватно нико од _нас раније није видио стријељање, а уколико су се, од почетка | устанка, ликвидирали издајице и слуте окупатора, то је било тајно, ноћу или из засједе. Али Сава је нашао за могуће и потребно да ова два изрода и јавно стријеља. Није искључено да је и на нас хтио да направи некакав ефекат.

Сава се у једном моменту издвоји из наше групе и приђе чети. Прво је шеткао испред чете на краткој стази. Направи тричетири корака, па се опет врати, тако да је личио на лава у кавезу, који хода од једне стране крлетке до друге. Чупкајући бркове, он је оборене главе нешто смишшљао. На крају подиже главу "и одржа кратак говор, у којем рече да се, у име народа, ова два издајника и ниткова осуђују на смрт. Ово нека послужи као примјер свим издајницима каква их Сулина чека за своју срамну службу окупатору.

= "Ајд, ко ће да се јави добровољно, да утуче ове двије рђег — показа Сава претом на осуђене, завршавајући говор.

Затим се измаче. На његово питање прво искочише из реда његова три курира, а за њима почеше да излазе напријед и други. Ту се умијеша командир чете, који остави само њих шестину, по тројицу на једнот осуђеног, да изврше стријељање. Један плотун срушио је љештине издајника у рупе, које брзо о

Ми смо наставили пут на сјевер.

Тих дана био је нападао велики снијег и ми смо морали кроз намете да крчимо себи пут. Љути децембарски мраз штипао је за лице и уши. Сава је једини јахао на коњу, сви остали ишли су пјешке. Ријешили смо да обиђе Љубомирце, велико херцеговачко племе, које се просуло по пространој и плодној висоравни сјеверно од Требиња и даље тамо у правну Стоца. Села ЈБубоми-