Наша књижевност

Сјећање на Саву Ковачевића = > = = ЕЈ

раца са симпатијама су гледали на борбу партизана, она имају. богату слебодарску традицију још из херцеговачког устанка против Турака, али тамо смо имали свега неколико члана Партије, млада и неискусна, који нијесу били у стању да мобилишу народ, да га поведу у борбу. Очекивали смо да ће Савин долазак учинити своје, покренути из неактивности ово слободољубиво племе.

Прешли смо некако Требишњицу преко оштећеног моста у Џарежу и почели да се пењемо страном, И бат кад смо стигли у Дубочане, онда кад смо требали да се раздвојиме, Сава да иде за Љубомирце а ми горе за Билећу, чујемо да нас неко дозива од позади. Станемо и мало затим дође задихано голобрадо момче, које Сави преда писмо. То је био курир који је долазио из штаба ; Никшићског одреда. Сава брзо сјаха с коња, отвори писмо и сједе на камен поред пута. Прочитао је неколико редака па нам се обрати. - – : — Хм! Позивају ме да дођем горе, у штаб одреда. — Џа онда као да говори себи: — Зар сад да се враћам кад сам већ скоро дошао овамог.. = -

- Из штаба одреда писали су да хитно дође, на дневном реду је неко савјетовање.

_____ А не! — одмахну затим руком. — Идем прво да обиђем Љубомирце. Стићи ћу и тамо, биће времена и за штабовање.

Наставио је да га чита. Запазисмо како брзо лети погледом преко редова. Затим нагло стиште писмо у шаци и опсова:

— Да им бога њихова!.. > ·

Из Горњег Поља су јављали да су у некој акцији око Гацка погинула 4 партизана. Из неопрезности руководилаца на том сектору упали су у неку усташку клопку и побијени.

= Чујете ли: четири човјека! — ту Сава помаче доњу вилицу, усљед чега шкртнуше његови зуби, и ухвати се рукама за главу. — Шта они мислег.. Ја ратујем четири мјесеца, па нијесам

имао четири мртва. А они тамо се играју људским животима!

Сава није био научио на губитке. У свим великим досада· шњим борбама он је имао само рањенике, Смрт ова четири борца дубоко га је коснула. Он забаци шубару на потиљак, протрља чело и стисну очима као да ће да задржи сузу. Али ми је опазисмо како влажи беоњачу. 5

— И ради чега; — питао се Сава. — Да су бар нешто направили! А они их повели на кланицу... А, питаћемо се за то!.. — махну главом у знак пријетње и устаде.

Ту емо се растали. Ко се није са Савом поздрављао, тај не зна шта је пријатељски стисак руке.

— Идите, — рече нам полазећи, —- па да се ускоро састанемо... У Билећи или Требињу. А, шта велитег — насмија се. = Џази се ти, — скренух му пажњу, — будите обазриви, на-

рочито кад будете прелазили цесту. Ђаво ни сједи ни лежи...

--