Наша књижевност

Позоришни преглед - 80.

квалитети живота, отребе“ се од живота, измене се и по садржају и облику, да то није више живот већ уметничка скаска о животу.

Кад је реч о квалитетима „раскрснице“, мислимо да се ту ипак ради о _ неспоразуму. Као што једном глумцу не „лежи“ свака улога, тако ни једном писцу не лежи сваки мотив. Грандиозни мотив рата не одговара драматичарском темпераменту писца „Раскрснице“. Он, по својим драматичарским склоностима и поетским настројењима, више нагиње „мирним“ темама. Да је сео да напише једну интимну породичну драму, далеко од теме рата, он би дао беспрекорно дело. Ђоковић је сав у тим „мол -акордима, у унутрашњим збивањима. Рат је, и оно што он изазива у људима, страшан афекат! Афекти су драматична, трагична стања људи. Ђоковић је лирик. Зато су му најуспелије оне сцене где људи себе исповедно изражавају (д-р Илић), где се људи при влаче а не сукобљавају и одбијају.

Напослетку, ова излагања о комаду „Раскрсница“ заснивају се на читању драме, никако на виђењу претставе. А то су, за сваког позоришног човека, две различите ствари. Оно што у читању изгледа недоречено, рудиментарно, сакато, може неочекивано, на сцени, укоричено кулисама, под рефлектором и у-игри талентованих глумаца, да блесне неслућеном лепотом и задахне снагом живота. у

Можда је такав случај могућан и са Ђоковићевим комадом!

Петар С. ПЕТРОВИЋ