Наша књижевност

134 | ~ - 1 о Књижевност

= - По - . __ Нико не уме одговорити мртвима. Они су се повукли у земљу. Имају свој властити језик ћутања, свој властити безгласни смех, И тако сам ћутао и ја. А и шта могу живи учинити за мр= твег Њихове гробове окитити венцима“ Упалити свећицу сећања2 Смисао валте смрти, питало је нешто у мени. И покушавао сам да сатледам загонетно лице за којим се скривао тај гора. __= На тај начин, што би ви живи бранили оно за што смо "ми умрли, рече тамни глас. И онда, сасвим далек, као ехо: јер тужније но умрети је бескорисна смрт. —_

_ -

- Неколико километара иза Лијеве Рекс долазимо изненадно "и нагло у чудновату и импозантну промену сцене. Још је мало лиснате штуме, још мало мрког плодног тла. Још мало оног мо-

заика. мрке сиво-зелене земље и цветова боје резеде, и нагло, као да пролазимо кроз неке вратнице, улазимо у пространу камену укоченост, која се, строго као праисконски свет, ·непријатељски и пуна лепоте, иставља насупрот сваком људском дохвату. = — = (0

То је језик камена и ветрова, демонски језик геолошких збивања, осмех црних брда, камена хистерија, осмех презира и величанства смрти. 5 —_______________ -

О. и Л. БИХАЉИ-МЕРИН

~