Наша књижевност

_ МАОЧЕ.. _ 1“ Бело паперје покрива | - долине, - = У планине. Високо борје сања у новом белом плашту сан из давнине. _ Косови су се уплашили,

притајило се срце пролећа _ у даху лаке маглине.

Танак вео скрива – ' З - јасни недоглед. У једно се слива ==

снени планински сплет.

Чујеш ли нештог

Тлашњу“ -

Ил јауњи прасак цепа %

тишину белота горја.

Све ћути. | -

Само пламте далека обзорја.

Под пахуљама. штто се тоџе, као иветовима што нас кропе, снива · = 5 уморни свет.

2 – : - њ Небо -се залило руменилом:

У додиру с брдима. тали се челик прозирни, хладни.

Борови стрше у сутону Н ститро и јасно,

као да занавек хоће да утисну (50 чиврети Ји: У небески сјај складни |

у који ће да утону. о а