Наша књижевност

~

4:

_________ НАШИ БВЕЗОВИ

_- Како су трапави и неспретни доскора били аутомобили И.

авиони, велики чворугави мотори и мамурне високофреквентне

машине! А како су данас витки и стасити, спретни и хитри! Кежо_

су некад сва та гвоздена чудовишта била гломазна, како им је

све итило снеруке! Ко да се не сети првих, препотопских аждаја, _

исполинских гуштера са. малим главама, лукавим очипама, СУРРЕИМ

мозговима (од два грумена), страхобним кривим скоковима и“

несдмереним бувовним тетурањем; Све. нека недовољна математика, недоследан рачун, искрзана теометрија! Али, живи се земаљски створ одавно отео од непрорачунатих имшровизација, од мутне музике невештог гмизања, од тешких оклопа на корњачама непокретним, чије су ножипе неприкладне за. ход. Помислимо само на вилинске коњице што подротавају криоцима на

"овршју борића, помислимо "на инсекте са префињеним пикир-

апаратићима за лет ти полет, са усклађеним устројством за спутитање и уздиг, готово без напора и утрошка енергије! Па помислимо, са једне стране; на некадашње круте беседничке рече-

кише црквених отада. и тетке, тотово непомичне трошаре и кондја=

ке; а са друге стране, на волпебну флуидност Пола Валерија, на хсуборну, занесену неодољивост Марсела Пруста. | На справама електронским које саме израчунавају раздаљину и углове, на машинама електричним које се сналазе у свим променљивим лебдењима (од грозда бројева до сплета односа) на се штавише и аутоматски саме контролишу, алгоритамском алгебром доправки и поправки, — осећа се нововека целисходнет, везана са опипљивом очигледношћу видљивог изражаја. Стара,

громовита неукост, пророчко земљотресно муцање и тепање, вулканска збуњеност древних јасновидаца — одоше к врату! Бли=

стави оштри челик отима се данас од мукла, глуха и трома на“

томилавања мрзовоних полуга у израз поносит и високосве-

стан. По самом звуку и окрету, приликом службе справине —

· може вешто руководство да уочи и дослуша којим се путем ства-

рање кренуло, и шта треба предузети да нешто у изградњи не

зашне и не буде усколебано басмама отпора. Техника је проду- ·

ховила стару тромост и створила нове, али хитре челичне нема“ ни. Мислило се.да је чудовиштима дошао крај, — јер су била, претерано нескладна, и крхка у своме мозговном пословању, -—