Наша књижевност

208

дужности. Отишавити затим у Бри- Н танију, он учи енглески и фран=

цуски језик с њиховим књижевноетима на Кембриџком универзи_тету. Кал је год. 1921 дипломирао, изабран је за асистента при катедри Упоредне књижевности и теорије књижевности на београд= ском универзитету, да. почетком тод. 1923 опет оде у Енглеску, где је мало допније (1925) стекао чин

доктора философије за дисертаци-

цију 5бакезреаге јп Зегја. (Објави=

ло год. 1928 Шекспирово друштво.

|5ћакегреате Азгостаноп] у збирци зћакесреате Зитуеу.) После положеног докторског испита он се у Лондону оженио Маријом Станфилд, магистром философије, која "му је све до његове смрти била драгоцена сарадница у школском и

научном раду. Затим се вратио у

отамбину, где је, изабран год. 1929 за доцента, основао на бедград= ском универзитету катедру за енгтлески језик и књижевност, са врло добро снабдевеним семинаром од пет хиљада пробраних струч= них и класичних дела из енглеске књижевности. Ванредни професор постао је год. 1938.

Од год. 1928, кад се, после док"торског испита, вратио у Југославију, Поповић је развио велику делатност у јавном животу. Био је јсекретар Шен-клуба (1928—1941), Међународног удружења студентске самопомоћи и Пријатеља Велике Британије и Америке, те је „као претставник наше земље учествовао на међународним конгресима у Кембриџу, Буфрмону, Ници, Брију, Софији, Буенос-Аире"су и Саутемтону. |

У исто време Поповић се бавио и књижевно-научним радовима те је објавио четири књиге: 5ћакезреате ја ега (Лондон 1928, се. 128); Кроз енглеску књижевнаосета (1929 с УЛ) ПК ЧИ ВО и дела Виљема Шекспира (СКЗ 1988, с. 3149); Бернард Шо и други есеји (Б.-1988, с. 99). Мното је већи број његових студија и огледа који је остао у

часописима, међу којима племо на-

вести најзанимљивије: Разви-

тли Монтегју и

Ко аскоој сте -вало и умиралоу Дахау).

Књижевност

так српске лирике с об-

зиром на светеку (С КЕ. Гласник 1929, св. за 1 и 16 јануар и 1 фебруар); Југословенска. књижевност на енгле-

ском (Прилози ИП. Поповића 1938: ХИ); ПЏутопис дра Брауна Пут од Беча преко

Београда до Ларисе и натраг 1669. (Тласник "Историског друштва у Новом Саду, књ. УКи УП; Мил-. тон и Његош (Страни пре-

глед 1986; Леди Мери Вор=

њена

птишсамоа иза ујсеке (олиз=. шњица Николе Чупића Х);: Сео

Пон Бауринг (Притси |.

Поповића 1938, Ху); Розле: Ођга- . домте 1п Гопдоп (уУцоозау Еогћт оћ у

1950); 5ћакебреате 11 розе-уаг Упоо-

зјамја (5ћаКеореаге оштуеу 1951) и

низ предговора, -приказа и других

радова.

Ту корисну делатност прекснуо. је други светски рат. Ухапшен 3 маја год. 1941 у окупираном Београду, Џоповић је спроведен најпре у Грац, а затим на принуд е радове у концентрациони лотор у Дахау, где је био заточен до 29 априла г. 1945, кад су га америчке трупе“ ослободиле. (О патњама у Дахау в. његове чланке у Џолитици-од 19 им 20 јула г. 1945: Живиола и еморт -у "Мажају и живело, боло-

Тешко рањен у првом светском рату, измучен у логору за време другога светскога рата, Владета. Поповић се средином г. 1945 вратио оронуо у Југославију где :е одмах почео радити као професор

· и научни радник: У последње вре-.

ме он је превео и редиговао неколико дела, а израдио Енглеску књижевност од УП века до год. 1832, која је умножена. као рукопис за употребу студената, и један део великога. Енглеско- српскога речника који је у штампи.

Врло вредан и спреман за свој позив, Владета Џоповић је био врло користан радник на посредовању и на проучавању веза између наше и англе-америчке књижев=