Наша књижевност

29Л а – - -__ = Књижевност

.

прављане и обично. настављане_ У истом | реду, или зу- „продужењу стиха, као бољи и подеснији израз; друге су долазиле накнадно, после завршене целине, као што видимо случај са почетним стиховима;: То већ нису исправке него допуне и оне су дописиване са стране. Тих допуњених стихова има око стотину. треће ис_правке су вршене у току штамше, у коректури. | ~ = За нас су овде нарочито занимљиве допуне које. је песник вршио, било у рукопису, било у самој коректури. Прва. и нај= већа допуна је она коју поменух у почетку спева. Она је проштирила песникову уводну мисао, дајући јој ширу“-платформу историског збивања, И још нешто. Уводни“ стихови Данилова монолога отворили су ширину самот песничког- замаха, у коме се, после узалудног орао других пред турском поплавом, Црна Гора налази као. - “ | _ -

„сирак тужни без нигђе ПикоаГ-

хе “

7 тој атмосфери валај Данилов претставља најдубљи одјек.

истариског бола из кога по КИ | моменат, Ју: Стих овима. 3742: - > „Моје племе сном „мртвијем_ спава, суза моја нема родитеља. нада мном је небо затворено, 5 5 - не прима ми плача ни молитве, - = = - У ад ми се -свијет претворио, _ -- - а сви људи паклени духови“

Ето, на те необично јаке, лирске стихове наставља се прво "битни почетак „Горског вијенца“: „Црни дане. а црна судбино!“

у

__Проштирена инспирација прве сцене изгледа да је Његошу дала потстрек за проширивање нарочито мисаоних момената. Кад

је, у ревидирању свога рукописа, доштао до првог. ката, тамо где

је, кроз уста народа, осуђивао грешну прошлост наших предака, тамо где великаше назива „кукавицама“ и „издајицама“ рода, Еегош је убацио стихове од Но до 220:

(о проклета косовска вечеро!

куд та срећа да грдне главаре.

све потрова и траг им утрије,. 5 "сам да Милош оста на сриједи

"са његова оба побратима,

те би Србин данас Србом биом.

~

235—36:

Величајући и славећи Обилића, Његош додаје и стихове