Наша књижевност

Како је стваран „Горски вијенац“ – - – | 225

„Ова мишца једнијем ударом“. Е престо сруши, а тартар уздрма.“ - 5 ЈЕ

па онда и стихове 239—248: ~ „Гордо лежи велики војвода

под кључевма крви благородне, "ка малопргјед што гордо иђаше страшном мишљу, прсих надутијех, кроз дивјачне тмуше азијатске, гутају: их ватреним очима;

ка малопргјед што гордо иђаше

к светом гробу бесмртног живота, презирући људско ништавило - 4 и плетење безумне скупштине, =“

Затим у говору кнеза Бајка, који тражи да се једном прелази на тај велики посао, песник је накнадно унео и стихове 232—438: - - - - упа“с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне.“

Исто тако додао је и завршну мисао. онога, места где се говори о отмици Руже Косанове, коју су убили заједно са оба Алића. То су стихови 496—497:

„Ту смо грдно образ оцрнили, ЈЕ и од Бога дио изгубили.“

=

Владику Данила, као носиоца овог важног националног покрета, Његош нарочито допуњује. То смо видели у првом монологу којим се почиње „Гарски вијенац“. То имамо и у другом Даниловом монолоту: “ . 1

„Бе је зрно клицу заметнуло“...

Ту, где је Његош, више "нето игде, дао себе. свој дубоки лиризам у коме је кристализована филозофија гледања на живот и људе, на-закрвљене вере и народе, на „трдно страданије“ У животној тиранији — ту је дао допуну у стиховима 624—630:

„Крец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија. Крв праведна дими на олтаре, · ћивоти се у прах развијаше, =: земља стење а небеса ћуте.“ .