Наша књижевност

г

=

226 – ~ 0 = - Књижевност

а

Тако је допуњен и трећи Данилов монолог, она дивна: химна: „Боже драги, који све управљаш“

Ту су додати стихови:

766: „Слатка мама, но би на удицу!“ = 710: „ништава је него тврда веза:“

у ТВ 719: |

„иза туче- ведрије је небо; - иза туге бистрија је душа.“

" И стих 800:

„Гониш камен бадава уз гору: дошао је као допуна Скендер-агина говора. 1 Затим у оној заносној похвали Мухамедовој вери и Стамболу коју изговара Мустај-кадија. Тамо су накнадно додати стихови 874—875: - 5

„Рад наћи се зубље увијају, = али што ће у сунчане зраке!“

и апострофа Стамболу — стихови 912— 914:

„купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, _ ђе се виле у шербет купају;

Познато је како Црногорци резгирају на ову турску надме-. ност. Кнез Јанко иронично подиже капу и захваљује му на „лијепу предику“, а после њега наставили су кнез Роган и остали... Његош је видео да треба Турцима, поред ироније, показати и песницу, па је допунио сцену тим — што је после кнеза Јанка увео Вука Мићуновића, који узвикује: - : у

„Крст и топуз нека се ударе! коме прсне чело, куку њему! ~ јаје здраво добије сломјено; што узмогнем: чућете хоћу из У овај дијалог ушао је, после Мићуновића, опет кнез Јанко. који, после ироничног геста, прелази у отворени израз.

„Ема нећу, божја ви је вјера, + “ више слушат опе у~ ћеклиће,