Наша књижевност

Како је стваран „Горски вијенац“ | Е - 221

ђе гугуће с врх оне стуглине

ка јејина врх труле буквине! · Кога зове уз оне главице

свако јутро, како зора сине».

Ја мним га је доиста дозвао:

јер ми није лакши, што ћу крити, = него да ми наврх главе стоји.“ ·

Овај додатак, дакле, иде од 937 па до 949 стиха.

Накнадно су проширена и писма: везирово владици и владичино везиру. Тако је у везировој поруци допуњено неколико стихова. Прво стихови 1087—1091: Ра

„да подетрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано, да прегледам у младежи зубе, да се ружа у трн не изгуби, _ > да не гине бисер у буњиште,“

па онда и стих 1118:

„У фукаре очи- од сплачине“ Одговор владике Данила допуњен је на три места, и то сти_ хови 1137—1139: о - - !

„Барјактару дариват Европу "грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло. западне.“

па онда и стихове 1144—1148: — — –

_- „Леополдов храбри војевода Собијевски, војвода савојски- 1 саломише демону рогове,

У ћитапу не пише једнако.

за два брата "једноимењака;“

Ово нас место, и по самој садржини, упућује на то да је оваква допуна инспирисана за време боравка у Бечу. а ; А ово владичино писмо убачени су и стихови 1167—1168:

„У вас стење на свакоју страну, зло под горим, као. добро под злом.“ -

Као што се из свега овога види, Њетош је, у току стварања свог највећег дела, био у сталној емоцији, која је уздизала њетову творачку моћ, Пражећи јачи израз и подеснију одећу своје мисли, он је, слично великим претставнипима пластичне умет-=

х