Наша књижевност

228 _ ______ _ _________ __ Књижевност

ности, пажљиво коритовао своје дело све до последњег момента, до објаве спева. Поменуо сам, малопре, да су исправке вршене "и у току штампе. Отуда има стихова који се налазе у рукопису, а у штампаном тексту их нема; и обрнуто: има их који су се формирали у току самог штампања, а у рукопису не постоје.

Тако иза стиха 968 -—____ ______ > бојеве јеемб ли зајсдном _____-__-__ у рукопису постојим стин

„на шићаре јесмо ли заједно г

· који је приликом иттампања изостављен. Напротив: у рукопису _ не постоје стихови 7954—7956: |

„који си се милосно склонио

_ дјејатељне оживит членове = - __ малом мраву ка гордоме лафу.“ ~

Ови стихови су, дакле, написани у току штампе. Тако је додат у току штампања и стих 1278: 5

„али нешто теже од обоје!“ Тако“је и са стихом 961. У рукопису је написано:

„Овај држи за реп Мухамеда“ реч „Мухамед“ је избрисана, па поново. написана и поново из· брисана. И тек у коректури дат је цео стих: =

„Овај држи за реп аџи-Аџа“ 5 3 _

Текстуелне преправке указују на то да песник није имао времена, а можда ни стрпљења, да своје дело преписује и дотерује пре штамше. У његовом раду осећа се стваралачка нервоза. Чак ни распоред градива није у писаном тексту. онакав какав се појављује у књизи. У рукопису кола-нису жаписана оним редом којим су поређана у штампаном тексту. Она су прво ишта овако: - _-- -

_ 1) „Бог се драги на Србе разљути“ 9) „Три сердара и два војеводе“ 3) „Нови граде- сједиш на крај. мора“ 4) „Љута клетва: паде на изрода“ 5) Чашу меда још нико не попи“

__ (Шесто и последње коло: _„Бјеше облак сунце ухватио при“ пада оном делу рукописа који није сачуван.)

=

~