Наша књижевност

388

том разликом прогласимо посебним "издањем, 2) или ћемо ситнија отсту-= пања рачунати само као варијанте једног, основног издања, тј. да ли

ћемо осим термина „издање“ при-

- знати и термин „варијанта издања“,

и 3) да ли ћемо љубљански 'лито-

графисани и виривилски текст, као -

ЦИА КРВ

и издања за слепе, рачунати у изда-

ња, или их зир

уопште не узимати у 0о6--

5 Књижевност

| Петар. Келендић, члан "Српске.

академије, скренуо нам је пажњу да се, кад је реч о инкунабулама, свака разлика сматра као посебно издање. По свој прилици то начело требало би признати и за књиге доцнијих времена, али питање није једноставно и свакако о њему боље је размишљати него на пречац одлуЧИТИ, т - у БК,

ПОВОДОМ ЧЛАНКА „УЗ ПРИЈЕВОДЕ ПУШКИНА У ЈУБИЛАРНОЈ

«| 1949 КОД. код нас“

У загребачком часопису „Хрватско. коло“ (1951 ТУ, 12 и 3—4) изишао је овај чланак г. Ферд. Ма-

селића у коме се расправља и о не-

ким мојим преводима на начин тако

чудан да ће бити поучно задржати се бар на једном примеру тога но-

вог метода који је пронашао г. Ма-

слић. (А што то не.чиним у „Хрватском колу“, него молим за го-

· стопримство „Књижевност“, то је зато што је „Коло: престало изла-

ЗИТИ.) 7 -

Г. Ферд. Маслић ми замера што сам _ СЕ вио једну Џушкинову песму. (19 октобар 1825) у препеву Авгу-

ста Харамбашића: „То што је Кова- |

чевић учинио с Харамбашићевим текстом више није „редиговање“, управо: то је далеко од исправно

ехваћеног редакторског посла, то је“

—_ искривљавање изворног текста...

Тко не вјерује, нека узме и успоре-

ди оба текста, па ће се сам увјерити...“ И сад, ваљда да би поштедео "читаоца од тражења и упоређивања, т. Маслић наводи. Али не наводи аутентични, првобитни текст Харамбашићев који је мени служио за редиговање, дакцији г Миховила Комбола (кога ја врло поштујем и овде му се извињавам што га морам поменути; то је крив г. Маслић). Тај текст из издања Матице Хрватске „Избор из Пушкина“ (1949), на «стр. 38: текст Харамбашића — Коме бола гласи: Гримизни накит скида цијела шума И мраз већ сребри повенуло поље, А дан провири као преко вол -

својим. редиговањем искри-

него га наводи у ре=.

· хрватској

~ И скрије се за ближом гором

- н -- · ума. Гори у пустој ћелији, о пећи, - Ти вино; друже јесенског мраза, Отвори души пут к мамурној | 3 - Е срећи, Да на час буде лакша моја, стаза!

Узевши тај текст да с њим пореди "моју редакцију, г. Маслић затим на"води да сам овако тај текст -и скривис у мојој редакцији збирке „Стихови и проза А. С: Пушки" на“ (издање „Новог поколења“ 1949) на стр; 51: -

~ Већ зелен урес шума губит мора И мраз већ сребри повенуло поље, Докле дан вири као преко воље И сакрива се иза ближњих гора.

(ј, гори, ватро, у пустој ми соби,

Ти, вино, друже јесенске. ми туге, "У груди ули мелем тужној коби

Да на час мину моје патње дуге.

Да је навод г. Маслићев доиста.

прави, неизмењени Харамбашићев текст, онда би овај други навод текста из моје редакције доиста био прилично удаљен од првога, г. Маслићева навода. Срећом, та строфа у Харамбашићевом аутентичном преводу гласи сасвим слично мојој редакцији, јер сам ја Харамбашићев текст узео одакле га је за моју потребу. једино требало узети: из збир= ке, „Пушкинова Изабрана дјела У књизи. О стогодишњици пјесникова рођења слић ша „Избора“ исте Матице, објављеног 1949). Тамо, у тој књизи

= из год. 1899 налази се прави, не-

промењени текст Харамбашићев на стр. 18: - : =

издала. Мати- = па - затска 18997 (а не као г. Ма-