Наша књижевност

Белешке

'би се број излања повисио на шездесет. (То издање са Берсином до-

пуном сад је баш изложено у би-.

блиотеци Матице српске.)

Само, да ли се могу рачунати као

права издања „Просветино“ за год. 1947 са оним предговором који је " елиминисан, и ово Цвијановићево са Берсиним стиховима Има библиографа - који мисле да их не би требало због сувише малог броја примерака узимати као права, посебна - издања, него их једино сматрати и помињати као интересантне варијан-

е уз издања из којих су прризишли Би случајни примерци.

И у издању библиотеке „Луча“ на _ стр. 9, приликом машинске ревизије извршена је промена, те је место реченице о допуни Посвете од стране краља Николе, како је у неколико

- првих стотина примерака отштампа-

но, убачена реченица о Берси и његовој допуни. Ни такве примерке не бисмо'могли, ако примимо горе поменуто мишљење, рачунати као по=

себно издање нити му придавати за--

себан број, него би било логично да га само помињемо уз Ковачевићево издање као куриозум. Иначе, имали бисмо још једно издање с којим би се број попео -на шездесет и један.

По сном, већ сноменутом мишљењу, не би можда требало као посебна издања сматрати ни оних шест панчевачких Браће Јовановића.

Она су, додуше, штампана у различ--

на времена, али се тако мало између себе разликују, да готово изгледају иста; и по облику слова, и по хартији, и по поретку слагања она су готово сасвим идентична. Уосталом, то не би још био разлог да се не сматра свако посебним издањем кад не би постојала сумња да _ су то само доштампавања појединих ' табака, а не прештампавања читавог текста. Г. Петар Атанацковић, сада машински слагач у штампарији „Борбе“, био је почетком овога века ученик у Браће Јовановића, и он нам је у неколико махова причао да се још живо сећа како су у Јовановићевој штампарији сваки час доштампавали поједине свеске или табаке за комплет „Народне библиотеке“, а нарочито поједина Његошева " "та. Иако је „Народна библиотека“ престала излазити још год. 1888 (ако узмемо да је њених 216 свезака излазило за све време редовно двапут месечно, а по огласима и белешкама

у листовима изгледа да је тако би-– ло), она је, дакле, и даље још дуго књижарски живела, јер су је њени издавачи стално комплетирали доштампавањем, да би могли продава-. ти комплете које су све до првог светског рата и они и њихови наследници (предузеће „Напредак ) растурали повезане за врло ниску цену

"од 10 динара, као што се може виде-

ти из њихових каталога. (10 би се можда мегло утврдити и прегледом спискова ове књижарнице у којима је сваке године пописивано колико од сваке-књиге има на стоваришту. Неки од ових спискова изгледа да су јошу животу.) После поређења око педесет примерака панчевачких издања „Горскога вијенца“, нама се чини да ће овде пре бити прештампавање појединих табака, па кад у тим издањима нема готово никаквих виднијих чак ни графичких промена, и кад нисмо сигурни да ли су то прештампавања исцела или су само додавани неки табаци, онда би, по ономе, горе наведеном мишље= њу, било логично да се сва панчевачка издања сматрају кас једно са варијантама. Исто тако, ако се слажемо с већ поменутим мишљењем, требало би у овом смислу поново испитати и издања Томе Јовановића, јер се може претпоставити да јен у њега било сличних књижарских по-

= ступака, уосталом врло уобичаје-

них, (Зар нису и у наше дане поједине књиге спасаване на тај- начин што су им доштампавани пропали табаци» Тако се појавило у последње време неколико књига „Народног дела“, а за време окупације из „Дела Боре Станковића“ избачена је једна читава свеска — „Под окупацијом“ — а додат поговор у коме се сматра кас да те свеске уопште у његовим делима нема.)

Најзад, кад је већ реч о различним издањем „Горскога вијенца“, да поменимо и издања „Горскога вијенца“ израђена азбуком за слепе. Цетињска „Побједа“ тврди да их је досад било два, што ми нисмо успели констатовати. Да ли се и та два издања за слепе могу рачунати У редовна, иако су уствари куриозуми као што је оно краља Александра или виривилских ђака»

Једном речи, овде су три питано - 1) да ли ћемо сматрати сваку разлику као повод да примерке с