Наша књижевност
ОРИГИНАЛНОСТ „ЛУЧЕ МИКРОКОЗМА“ На први поглед, мотив „Луче“, — побуна Луциферова против Бога, — изгледа чест. – “ То је, несумњиво, једна од ошштих тема. Врло старог поре-
– кла, мотив о борби Сатане са Богом налази се међу легендама нај-
· старијих религија. Хришћани су га наследили вероватно од манихејаца или још ранијих иранских дуалиста. Званична црква уствари није примила тај мит ни од њега начинила догму, али је међу њеним верницима ова апокрифна легенда увек привлачила не само прост народ него и песнике и мислиоце. Током векова спајање неких епизода Старога и Новога завета с овим ми= том било је све чешће. | __ —
Нама данас изгледа вероватно да овај мит о побуни Сатане против Бога није само јеврејски и хришћански, У Старом завету ми налазимо причу о змији то јест о Сатани који прелашћује прве људе; у Џовом завету ђаво куша "Христа. Других, приметнијих алузија, погодних песницима, нарочито ближих алузија на Сатанино отпадништво и побуну против Бога готово нема; он као да никад није био божји анђео. Ј едино у Откровењу Јовановом упечатљиво се спомиње „рат на небу“: „Михаило - и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини. И збачена би аждаха велика, стара змија која се зове. Ђаво и сатана... на земљу, а анђели њезини збачени бише с њом“. (Откровење ХМ, 7, 9) Али ни овде Сатана није бивши анђео божији. о А =! _
По свој прилици, мотив „Луче микрокозма“ и инспирацију Њвегошеву за писање овога спева не би требало тражити ни у библији ни у апокрифима. Али се ни Милтонов „Изгубљени рај“ не може сматрати непосредним Његошевим узором. –
Додуше Клеренс Менинг у свом занимљивом чланку Ми лтон и Његош тврди да између „Луче и „Раја“ постоји уска веза коју ће одмах опазити чак и ко буде површно читао ова дела (,..апе гејаоп ебгобе ег шатесфаћекаен! еузаепе тлектае ропе аи! ШЕ Јез депх оџугаве5 зирег сеје етлел!").) Али и Менинг не и - ~ . МА 1) Ми боп еб Мјево, раг СЈагепсе А; Матпа, Кеуце дез ебцаез чи тев ХМ,
63 и д. — Исти овај писац задужио нас је и лепим популарним сгледом о
Његошу у часопису Те Зеуапее Кемјем, св. за април 1931. (Има и сепарат од
11 страна: Ојагепсе А. Маппе, Регаг Рефгомте Мјего5). Е
4